Сунце спржило сунцокрет – род за трећину мањи од просека

Температура ваздуха прелази 35 степени, а пољопривредник из Зрењанина Јовица Носоњин и његов унук су на њиви и завршавају жетву сунцокрета. Иако им није пријатно, врућину у пољу, кажу, могу лакше да поднесу, него то што ће и поред напорног рада ове године највероватније бити у дебелом минусу.

„Имамо око 75 јутара сунцокрета. Суша је убила биљке. Принос је у просеку око 10 метара по катастарском јутру, што је за 40 посто мање него иначе“, објашњава Јовица Носоњин, пољопривредник из Зрењанина.

„Срећа је што трактори имају климе и што је комбајн новији. Иначе, да је механизација она стара, не знам како бисмо издржали по цео дан на њиви на овим врућинама. Међутим, сад се боримо да комбајн исплатимо, јер са овим приносима и ценама не знам како ћемо, пошто нам је остало још три године отплате“, каже наш саговорник.

Каже да је зрно које је у приколици солидног квалитета, а оно лоше је комбајн издувао. Јако много има празних зрна, па је и прикључне машине тешко уштеловати за рад.

„Сваки час морамо да их подешавамо што због терена, што због тог лошег сунцокрета. Машине јесу старе, али су у радном стању. Морамо да их издувавамо, да не би дошло до паљења. Накупи се нечистоће брзо јер је пуно прашине, све је суво. Не може да се ради у пуном капацитету. Јако је тешка година, не поновила се више никад“, додаје наш саговорник.

И на имању Вељка Алмажана сунцокрет је за трећину мање родио него иначе.

Носоњин: Сунцокрет не би смео да буде испод 55 динара

„Мањак падавина је утицао да се културе раније развију, па је и жетва сунцокрета поранила сигурно двадесетак дана. Приноси се разликују од парцеле до парцеле, али смо у просеку имали од 15 до 20 метара сунцокрета по хектару“, каже Вељко Алмажан, пољопривредник из Зрењанина.

„Ова ранија жетва нам ствара проблем и за наредну производњу. Јер сада земљиште мора раније да се спрема за сетву, а време није за то јер је суша. Земљиште је тврдо и тешко је урадити припрему“, додаје наш саговорник.

Произвођачи тврде да су улагања у производњу из године у годину све већа, а цене њихових производа се или не мењају или су чак све ниже.

„Цене и пшенице и кукуруза и сунцокрета су сличне као прошле године, а род је далеко мањи. То значи да цена не прати стање на тржишту. По мени би сунцокрет требало да буде бар 55 динара по килограму да бисмо покрили трошкове производње“, каже Алмажан.

Исту рачуницу има и Носоњин.

„Аконтно нам дају 42 динара, а да бисмо некако испливали на нулу сунцокрет не би смео да буде испод 55 динара“, наводи овај пољопривредник.

Жетва се приводи крају

У Пољоприврдној стручној служби кажу да се жетва сунцокрета у Средњем Банату приводи крају иако је тек средина августа.

„Имали смо и претходних година почетак жетве првих дана августа, али ове године то су биле много веће површине које су пожњевене и веома брзо ће посао бити завршен. Самим тим што имамо рану жетву не можемо да се похвалимо високим приносима. Они се најчешће крећу око две и по тоне по хектару, а иду од једне и по до три и по тоне. Увек у атару имамо и изузетно лоше приносе и оне парцеле на којима је род био бољи“, каже Зорица Рајачић из ПСС Зрењанин.

Залихе зимске и пролећне влаге су брзо потрошене, а кише у претходном периоду нити је било довољно, нити је било једнако у читавом атару.

„Од почетка вегетације смо имали мање до 200 литара кише, што није довољно за сунцокрет. Иако је то биљка која добро може да поднесе топлоту, истовремено је велики потрошач влаге. Он много више од других усева црпи воду из земљишта. Можда би и добро калкулисао са водом, али топлотни таласи и суви ваздух су га баш погодили. То је прекинуло циклус биљке што се тиче наливања зрна и она је почела да отпушта влагу из зрна“, објашњава наша саговорница.

Сунцокретом је пролетос посејано око 260.000 хектара. Колики ће укупан род бити ове године знаће се тек по завршетку жетве. Оно што се зна јесте да годишње трошимо између 80.000 и 100.000 литара сунцокретовог уља, а стручњаци уверавају да ћемо га имати довољно и за ову и за следећу годину.