среда, 24.07.2024, 10:26 -> 13:27
Пејовић: Компаније често одступају од закона када врше обрачун плата
Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор Душко Пејовић наводи за РТС да компаније најчешће неправилно исказују приходе и расходе у финансијским извештајима, као и да врло често одступају од закона и процедура, нарочито када су у питању јавне набавке и обрачун плата.
Душко Пејовић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а истакао да компаније греше у контирању, евидентирању и исказивању података.
"Ми управо указујемо да финансијски извештаји треба да буду истинити и објективни. Дајемо оцену тих извештаја, а оне су у највећем делу с резервом. То значи да увек имамо примедбе. Повећан је број позитивних извештаја, али он би требао и очекујемо да буде у већем повећању", рекао је Пејовић.
Што се тиче правилности пословања, додаје он, одступања су од закона, од процедура, најчешће код јавне набавке и код обрачуна плата.
"То је најчешће, наравно, и код уговарања и тако даље. Код јавних набавки смо закључили да је најчешће у планирању, у истраживању тржишта. И увек постављамо питање, ко то планира? Како се то врши, планирање? Јер ако се не уради добро планирање, онда се то одрази касније до уговарања и до изражавања, или до плаћања веће цене", објашњава Пејовић.
А што се тиче сврсисходности, то утврђујемо економично, ефикасно и ефективно пословање.
"Не само да ли је остварен циљ, него да ли је и добијен резултат који је планиран", каже Пејовић.
Највећи изазови у сајбер безбедности
Председник Државне ревизорске институције каже да се највећи изазови у раду те институције налазе у данашњим технологијама, дигитализацији, аутоматизацији и сајбер безбедности.
"Више подаци нису на папиру, подаци су електронски. Дакле, савремени начин пословања тражи и савремени начин вршења саме ревизије. Онда се вршило благајничко испитивање, дакле, пословање путем благајне. Данас скоро да благајне више нема, врши се безготовинско плаћање и тако даље. Тако да су то све изазови да и данашњи, да кажемо, ревизори, а ондашњи рачуноиспитивачи морају бити добро обучени да би могли то да ураде", наводи Пејовић.
Указује да су ефекти ревизије данас много већи, много шири за грађане, с једне стране за државу и њене органе, а са друге стране за оне који издвајају своје паре у буџет.
"Наши ефекти или ефекти нашега рада огледају се у већим приходима, бољем управљању, дакле управљању потраживањима, бољој наплати. Даље уштеде односе се на нашу законску обавезу да дамо предлог за промену закона до кога дођемо, вршећи ревизију, где смо утврдили да се нека питања из два различита закона на различит начин уређују. Дакле, ми дајемо одмах предлог да се ти закони усагласе", објашњава Пејовић.
Обједињени извештај - пречица до откривања проблема
Недавно је урађен обједињени извештај државно-ревизорске институције. Важност тог обједињеног извештаје је, каже, што њиме показују који су системски проблеми.
"Када вршимо ревизију једне општине, предузећа, Дома здравља, Института..., онда ми знамо како је стање код тог појединачног субјекта. И најчешће се то односи на јавне набавке, које су иначе најризичније у овој области. Кад узмемо 15 општина, 12 градова, 10 домова здравља, девет домова ученика и њихових 9, 10, 12, 15 извештаја, па од тих извештаја направимо један извештај, онда Скупштини, надлежним одборима, Влади и субјектима, дајемо информацију који је то проблем у тој области", објашњава Пејовић.
Као пример наводи домове ученика.
"Закључили смо да је највећи проблем у припреми планирању саме јавне набавке. Јер ако се не истражи тржиште, како ћемо онда изаћи са процењеним износом. Тамо где се то добро не уради или не документује, онда дође до одступања код уговарања. Ево, онда како сте испитивали када је уговарање одступало много. Дакле, тим обједињеним извештајима ми показујемо који су системски проблеми да би се лакше стекао увид у то шта је проблем и да би се брже направио план за његово решавање", објашњава Пејовић.
Стратешким циљевима до бољег разумевања и јачања утицаја
Говорећи о стратешким циљевима државне ревизорске институције наводи да се њихов први стратешки циљ у новом стратешком плану односи на јачање управљачке одговорности, на јачање свести о потреби правилног закону од трошења јавних средстава.
"Други циљ се односи на увођење квалитетних, разумљивих извештаја користећи савремене методе, технологије итд. како би били извештаји једноставнији и прихватљивији. И трећи циљ је да очувамо свој углед и јачамо свој утицај. То је јако важна ствар коју требамо да урадимо", закључио је Пејовић.
Коментари