недеља, 07.07.2024, 09:00 -> 09:43
Извор: РТС
Тржиште "загрејало уље" на релацији Београд - Подгорица, шта све диктира цену
Цена јестивог уља виша је за око 20 одсто него у истом периоду лане. Превирања на међународном тржишту преливају се и на регион – Црна Гора се жали да јој је Србија обуставила извоз, што је наша земља демантовала. Професор Зоран Рајић, директор Института за агроекономију, каже да ЦЕФТА споразум јасно предвиђа решење таквих проблема. Ипак, очекује стабилизацију на међународном тржишту.
Производња, цене и дистрибуција хране већ неколико година су оруђе глобално-политичких превирања која се преливају и на регион. Због чега у свету расте цена јестивог уља, како ће то утицати на домаћу производњу, а како на откупну цену сунцокрета.
После жалбе Црне Горе да им је Србија обуставила извоз уља и после демантија са наше стране, шира јавност је сазнала више ствари. Једна од њих је да је цена јестивог уља на међународном тржишту порасла.
Професор Зоран Рајић, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, каже да када је реч о проблему на релацији Србија-Црна Гора, у ЦЕФТА споразуму је јасно регулисано како се решавају.
"Црна Гора, ако има примедбе, или било која од тих земаља, то се решава преко заједничког Комитета. Очекујем да ће се у оквиру рада заједничког Комитета и ови проблеми решити", каже Рајић.
Приговори и противаргументи
У вези са овим питањем, Црна Гора може да изнесе приговор ЦЕФТИ, а Србија као противаргумент може да изнесе да је у првих шест месеци ове године извезли у Црну Гору готово више од 60 одсто уља у односу на исти период прошле године.
Поставља се питање да ли има неких индиција да се ради о реекспорту, односно да ли Црна Гора српско уље извози у Албанију, на КиМ или да га складишти зато што се боји да ће бити несташица или да ће бити прескупо.
Рајић оцењује да турбуленције на међународном тржишту постоје, као и бојазан да ће бити поскупљења цене уља.
"Ако земље не буду задовољне одлукама заједничког Комитета или договор не буде постигнут, увек постоји арбитража", указује професор Рајић.
Раст цена уља
Рајић напомиње и да нема податке зашто је Црна Гора увезла 60 одсто више уља.
Када је реч о ценама уља на међународном тржишту, Рајић каже да је према извештају ФОА, цене биљних уља на почетку ове године порасле су за неких осам индексних поена.
"Главни удар је уследио у мају, када су цене сунцокретовог уља скочиле преко 1.000 долара по тони. Руси су прошле године, као један од највећих извозника, извозили по цени око 800 долара. То је најбоља релација", напоменуо је Рајић.
Према његовим речима, цена сунцокрета је на око 55 динара, а пре три године била је 70, а пре тога је била око 30 динара.
"Увек постоји бојазан. Кад имате забране или увоза или извоза, као у овом случају, да ли су оне усмене или не, увек ризик је да ће то осетити наши произвођачи, истиче Рајић.
Храна као оруђе
Рајић очекује да ће на међународном тржишту доћи до стабилизације тржишта.
"Храна је одувек била оруђе. То долази до изражаја у кризним временима. У трговини нема олимпијског гесла – важно је учествовати. Просто, немојте излазити на тржиште ако нисте конкурентни", навео је Рајић.
На питање да ли ће после несташице енергената доћи и до несташице хране, професор Рајић каже да не очекује несташице, али да је питање каква ће бити цена.
Говорећи о томе како ће се друга поскупљења одразити на цене хране, Рајић каже да све зависи колико трошкови транспорта учествују у укупним трошковима.
"Не треба заборавити да наши пољопривредници имају додатне олакшице. Њихова цена горива је далеко нижа од оне коју плаћају остали грађани. Ако та мера остане и у наредном периоду, то ће бити добро за све нас“, каже Рајић.
Коментари