Повратак на стандардне процедуре јавних инвестиција за смањење ризика од корупције и скупих задуживања

Прошло је скоро 10 година откако је држава разумела да три одсто БДП-а није довољно за јавне инвестиције, а данашњих седам одсто је међу највишим на свету. 

Проблем неефикасне јавне управе која је кочила инфраструктурне пројекате држава је компензовала посебним поступцима који су делимично или потпуно изузели законску регулативу из јавних набавки, планирања, експропријације.

"Сада је очигледно да ће негативни ефекти бити већи него позитивни и треба се сада већ окретати правим процедурама – да избор пројеката буде по секторима, да се унутар сектора види који су најбољи пројекти, да избор извођача буде на јавним надметањима, све то ће дати знатно боље резултате него тражење неких скраћених процедура. Али пресудно је да почне да се ради на реформи државне администрације", каже Павле Петровић, председник Фискалног савета Србије.

На повратак стандардним процедурама обавезује процес приступања Европској унији. То је и услов међународних финансијера чији су кредити са каматом од око два одсто – најјефтинији.

"Када говоримо о јавним улагањима, Србија је лидер на Западном Балкану, али када упоредимо са новим чланицама ЕУ, видимо простор за побољшање. Пројекти који су од стратешке важности пролазе кроз посебне процедуре уместо кроз редовне. Важно је да се институционализује одговорност кроз надлежна министарства. Такође би требало укључити еколошке стандарде. Пре пар година смо израчунали да се у Србији на уложени долар враћа 0,55 центи, а то мора да се повећа“, каже Никола Понтера, директор канцеларије Светске банке у Србији.

Пројекте мимо стандардних процедура пристају да финансирају пословне банаке чије су камате најскупље и изнад шест одсто. Камате на међудржавне зајмове су повољније, али ти пројекти су ван домаће регулативе.

"За изградњу ауто-пута Моравски коридор цена кредита је 0,5 процената плус еурибор, 700 милиона евра, значи не седам процената, него 0,7 плус еурибор“, каже Верољуб Арсић, председник скупштинског Oдбора за финансије.

Фискални савет упозорава на прекорачење планираних трошкова пројеката и позива на већа улагања у занемарене области – у екологију и образовање.

Кажу да би сада инвестирање у локалне путеве било исплативије од даљег улагања у ауто-путеве, јер смо по таквим километрима готово престигли земље централне и источне Европе.