Од отпада до новог материјала - можемо ли ухватити воз на колосеку зелене агенде
Уз економски развој и повећану потрошњу на Западном Балкану се последњих година отпад континуирано повећава. Док је у Европи стопа рециклирања у просеку 44 одсто у Србији је испод 3 одсто. Велики проблем је отпад настао рушењем и градњом, који, правилним начином одлагања - може да постане нови ресурс. Ефикасно коришћење ресурса преласком на чисту, циркуларну економију може да обнови биодиверзитет и смањи загађење.
Према оцени европских стручњака Србија је на добром путу и прати корак у доношењу прописа. Каска се у примени.
Можемо ли надокнадити изгубљене године и ухватити воз на колосеку енергетске трансформације и зелене агенде у области грађевинарства, деконтаминације и рециклаже?
Прави пут, али...
„Све што се дешава у Европи, то се имплементира у Србији са више-мање проблема и изазова, али на истом смо путу“, каже Игор Кескес Маконкаи, потпредседник Међународног комитета ЕДА.
"Циљ и пут законодавства апсолутно су јасни и исправни, тако да сте апсолутно на правом путу и ми то подржавамо", каже мр Стефано Пансери, председник асоцијације ЕДА.
Први пут у 50 година дугој историји Европске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу, годишња конференција одржава се у Источној Европи - у Београду. Главне теме конференције - будуће активности и нови прописи.
Прописи нису само испуњавање агенде
"Велико је да наши студенти, наши професори и наши приведници чују шта се дешава у Европи, колико ова индустрија напредује и да коначно заживи и код нас тај пут од отпада од новог материјала у убрзаном току", каже Дејан Боројевић, председник српске асоцијације за рушење, доконтаминацију и рециклажу.
"Ми имамо неке прописе, чак имамо транспоновање одређених европских прописа у наше национално законодавство. Сви ови прописи о којима причамо нису само испуњавање неке агенде, они треба да допринесу квалитетнијем животу свих наших грађанки и грађана. То је апсолутно уз онај елемент заштите животне средине, основни циљ Владе Србије и Министарства грађевинарства", каже Александра Дамњановић, из Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре.
Највећи изазов у стилу живота
Прошле године је и кроз наше законе дефинисано управљање грађевинским отпадом и понашање инвеститора и извођача радова. Више од шест месеци касније, примена није потпуно заживела.
"Ја мислим да је највећи изазов у нашем стилу живота и у нашим навикама и сами себе треба да променимо и начин на који живимо и на који размишљамо и на који вреднујемо да би направили могућност за бољи живот следећим генерацијама", каже Маконкаи.
Зелени план Европске уније подразумева да 2050. Европа постане климатски неутралан континент. На том путу спроводе се реформе у свим секторима привреде, посебно саобраћају, енергетици, пољопривреди, одржавању и градњи зграда.
Спречавање стварања отпада је кључно као и његова трансформација у висококвалитетан ресурс. Сто милијарди евра биће уложено до 2027. у реализацију првих корака.
Коментари