Читај ми!

Вишња родила и бољу цену добила – може ли малини да одузме златни статус

Светско тржиште није спремно да плаћа високе цене воћа, и у то ће се ове године уверити малинари и боровничари. Разлога за радост имаће произвођачи вишње, чија је откупна цена око 70 динара са трендом раста. Директор Института за агроекономију, професор Зоран Рајић, истиче да свако решење за откупну цену у време бербе не може бити дугорочно већ изнуђено.

Зоран Рајић је, коментаришући договор малинара и хладњачара под окриљем Министарства пољопривреде о почетној откупној цени малине, истакао за РТС да је та производња стратешки важна и да јој треба помоћи, али да се то не ради у току бербе, већ током планирања уредби.

"Мислим да свако решење које је у време бербе у овом случају не може бити дугорочно већ изнуђено. Откупна цена малине на међународном тржишту у овом моменту за роланд је три евра, за гриз је око 1,8, а за блок наравно далеко нижа. Ми смо прошле године извезли малину по просечној цени од око 3,6 евра, а у прва три месеца ове године цена је 2,64 евра", наводи професор.

Каже да је откупна цена малине на терену између 200 и 220 динара, а да су и они хладњачари који су кренули са откупом за 250 динара сада уздржани и најављују спуштење цене на 230 динара. 

Рајић истиче да је пад производње због климатских непогода и код боровнице и то за око 30 одсто.

Када је реч о извозу, цене су далеко испод очекивања. У овом моменту за боровницу износи максимално 5,1 евро и то је франко купац. Откупне цене се крећу око 3,3 евра и не очекује се даљи раст, наводи професор Рајић и истиче да су произвођачи вишње у најбољем положају ове године.

Потражња за вишњом и раст цене

"С обзиром на то да смо продали залихе вишње од прошле године на време, велика је потражња, добар је квалитет рода и иде се ове године са ценом за прву класу негде око 70 динара. Морам да кажем да се очекује и нешто већа цена. Значи, неких десетак посто би могло да то иде горе", оцењује Рајић.

Када је реч о вишњи за индустрију, ту је, указује, највећа разлика у односу на прошлу годину.

"Знају произвођачи да су прошле године максимално добијали 30 динара, ове године се очекује око 50", истиче директор Института за агроекономију и напомиње да морамо да водимо рачуна о конкуренцији.

Наводи пример Турске, која, како каже, такође има добар род вишње, али и ниже цене од Србије.

петак, 22. новембар 2024.
0° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње