Вишња родила и бољу цену добила – може ли малини да одузме златни статус
Светско тржиште није спремно да плаћа високе цене воћа, и у то ће се ове године уверити малинари и боровничари. Разлога за радост имаће произвођачи вишње, чија је откупна цена око 70 динара са трендом раста. Директор Института за агроекономију, професор Зоран Рајић, истиче да свако решење за откупну цену у време бербе не може бити дугорочно већ изнуђено.
Зоран Рајић је, коментаришући договор малинара и хладњачара под окриљем Министарства пољопривреде о почетној откупној цени малине, истакао за РТС да је та производња стратешки важна и да јој треба помоћи, али да се то не ради у току бербе, већ током планирања уредби.
"Мислим да свако решење које је у време бербе у овом случају не може бити дугорочно већ изнуђено. Откупна цена малине на међународном тржишту у овом моменту за роланд је три евра, за гриз је око 1,8, а за блок наравно далеко нижа. Ми смо прошле године извезли малину по просечној цени од око 3,6 евра, а у прва три месеца ове године цена је 2,64 евра", наводи професор.
Каже да је откупна цена малине на терену између 200 и 220 динара, а да су и они хладњачари који су кренули са откупом за 250 динара сада уздржани и најављују спуштење цене на 230 динара.
Рајић истиче да је пад производње због климатских непогода и код боровнице и то за око 30 одсто.
Када је реч о извозу, цене су далеко испод очекивања. У овом моменту за боровницу износи максимално 5,1 евро и то је франко купац. Откупне цене се крећу око 3,3 евра и не очекује се даљи раст, наводи професор Рајић и истиче да су произвођачи вишње у најбољем положају ове године.
Потражња за вишњом и раст цене
"С обзиром на то да смо продали залихе вишње од прошле године на време, велика је потражња, добар је квалитет рода и иде се ове године са ценом за прву класу негде око 70 динара. Морам да кажем да се очекује и нешто већа цена. Значи, неких десетак посто би могло да то иде горе", оцењује Рајић.
Када је реч о вишњи за индустрију, ту је, указује, највећа разлика у односу на прошлу годину.
"Знају произвођачи да су прошле године максимално добијали 30 динара, ове године се очекује око 50", истиче директор Института за агроекономију и напомиње да морамо да водимо рачуна о конкуренцији.
Наводи пример Турске, која, како каже, такође има добар род вишње, али и ниже цене од Србије.
Коментари