Грађани и привреда плаћају више од 2.000 такса и накнада – може ли реформа одвојити жито од кукоља

У Србији постоји више од 2.000 републичких и локалних такса и накнада које плаћају грађани и привреда. Директор одељења Наледа за конкурентности и инвестиције Душан Васиљевић каже за РТС да нису сви ти непорески намети потпуно оправдани, као и да често за исту административну радњу морате да платите две таксе. Због тога је, истиче, неопходна реформа и увођење јединствене базе података непореских дажбина.

Душан Васиљевић наводи да само на републичком нивоу имамо 1.200 непореских намета, али да постоје и локалне и покрајинске таксе.

“То је уређено кроз 500 различитих закона и подзаконских аката, тако да можете да замислите шуму тих прописа с којима привредници морају да се упознају само да би извршили своје обавезе које се тичу такса и накнада, непореских намета на републичком нивоу. Али када узмемо обзир да код нас имамо и ниво локалне самоуправе и ниво покрајине које имају своје таксе и накнаде, можемо да будемо сигурни да је тај број много већи. За сада и не знамо колики је тај број на локалном нивоу, али можемо бити прилично сигурни да те локалне таксе и накнаде и републичке чине више од 2.000 такса и накнада”, наводи Васиљевић.

Указује да нису све таксе и накнаде потпуно оправдане, као и да нису довољно коректно обрачунате да рефлектују оно што су трошкови државних органа у пружању услуга, него су неке парафискални намети.

Због тога, истиче, постоји много разлога због чега би требало извршити реформу непореских и парафискалних намета.

“Неки су значајно финансијско оптерећење и за наше грађане, нарочито за привреду која плаћа највећи део тих непореских намета. Други разлог се тиче административног поједностављења. Многе од тих накнада су финансијски безначајне и за државу, чак и за оне који их плаћају, али праве једну врсту административног оптерећења”, додаје Васиљевић.

Објашњава да од тих 2.000 непореских намета највећи део чине административне таксе.

“Али када погледате колико оне доприносе заиста јавним приходима, видите да је то негде око 0,2 процената укупних прихода. Дакле, оно на што ми указујемо је да је велики број тих такса толико мали у значају, а оптерећују административно”, каже Васиљевић.

За исту административну радњу често се плаћају две таксе

Објашњава и да често за исту административну радњу морате да платите две таксе.

“Дакле, за једну релативно једноставну административну радњу ви платите таксу за подношење захтева, а онда платите таксу за доношење решења. Мислимо да је то у највећем броју случајева потпуно непотребно”, наглашава Васиљевић.

С друге стране, истиче, има и оних накнада које су издашне.

“Не сматрамо да све те таксе и накнаде треба укинути. Неке се тичу коришћења наших ауто-путева, мислим да се нико не залаже да ауто-путеви треба да се користе без накнаде. Неке су накнаде за коришћење наших минералних сировина, наших руда. Мислим да се нико не залаже да то треба укинути. Наравно, треба на одговарајући начин утврдити њихову висину, али треба онако раздвојити жито од кукоља, шта је од тих такса и накнада легитимно и треба да постоји, а шта треба реформисати”, каже Васиљевић.

На шта се привредници највише жале

Привредници су се раније највише жалили на фирмарине. Ту је урађена реформа, али као да није до краја изведена.

“Фирмарина и даље остаје један од честих предмета жалби од стране привредних субјеката оних већих и нарочито оних који постоје у већем броју јединица локалних самоуправа, због тога што опет имамо ту једну врсту неуједначености поступања наших градова и општина. Врло често неки оператери телекомуникационих система су у ситуацији да им се наплаћује фирмарина кад год окаче тај натпис о својој фирми на неке антенске стубове, што апсолутно није смисао и тако не би требало да буде”, наводи Васиљевић.

Поред тога, привредници се често жале и на висину доприноса за уређење грађевинског земљишта.

“Они кажу да највише плаћају у оним областима, подручјима који су урбанистички потпуно уређени, а мање се плаћа у неким неуређеним областима у које је потребно више уложити”, додаје Васиљевић.

Уз то, жале се и на висину различитих накнада за полагање испита које воде до тога да добијете одређену лиценцу.

“Уписи у регистре знају да буду јако високи и могу да кажем ту је једна пракса која није довољно коректна, а то је да те таксе, рецимо уписи у регистар, зависе не од тога колико је та административна радња сложена, него колико је профитабилна та делатност. Свакако мислимо да то не би требало да буде случај”, наглашава Васиљевић.

Шта би донела јединствена база непореских дажбина

Налед већ дуже заговара да је потребно увођење јединствене базе података непореских дажбина које плаћају привредници и грађани.

“Мислимо да би то био велики напредак и за предвидивост нашег система, да грађани и привредници када почињу са неком привредном делатношћу и када само размишљају да крену, да могу да на једном месту нађу списак свих такса и накнада, где знају шта ће морати да плате. То је велика ствар сама по себи”, поручује Васиљевић.

Други битан искорак, како каже, био би да државни органи, укључујући јавна предузећа, омогуће електронско плаћање свих тих накнада, да не би грађани морали да то плаћају уплатницом, а онда уплатницу носе као доказ да су извршили своју обавезу.

“На крају мислимо да је важно да се омогући, кад год је то могуће, да се на том једном порталу, јединственом, који ће имати евиденцију свих непореских намета, да можете и да обрачунате колики је износ који треба да платите”, истиче Васиљевић.

Потребно је пре свега извршити промене Закона о буџетском систему како би све промене биле и реализоване, додаје Васиљевић.

“Верујемо кроз релативно једноставну измену Закона о буџетском систему, којом би се прописала обавеза свих органа који уводе таксе и накнаде да омогуће електронско плаћање, да је то први значајан корак. С друге стране, мислимо да треба онако темељно претрести локалне одлуке којима се уводе таксе и накнаде и за почетак формирати један модел одлука који ће служити за све и мислимо да треба погледати Закон о финансирању локалне самоуправе”, закључује Васиљевић.

петак, 22. новембар 2024.
7° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње