Читај ми!

Професор Гламочић за РТС: Сточарству су потребна инвестициона улагања

Субвенције државе су изузетно високе, али оне ипак нису чаробни штапић нити решење које ће опоравити сточарство, каже у разговору за РТС професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Драган Гламочић. Решење је, сматра, у већем инвестиционом улагању по узору на Европску унију. Увођење квота за увоз меса је протекционистичка мера која доводи до шверца, сматра професор Гламочић. Малим произвођачима саветује да се удруже како им млекаре не би "скидале кајмак“.

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Драган Гламочић каже за РТС су субвенције изузетно високе, али да оне ипак нису чаробни штапић нити решење које ће опоравити сточарство.

Прави паралелу са Холандијом која има мање субвенције по грлу и хектару, а има 30 пута бољи извозни резултат од Србије.

"Мени даје оптимизам то је што је наш председник пре 20 дана у селу Памбуковица изјавио да мора инвестиционо да се приступи сточарству. Од 2012. до 2018. године буџет за пољопривреду је био три пута мање него што је данас, али је далеко већи део тих средстава одлазио за инвестиције. И у том добу је много више подигнуто и фарми, и воћњака, и свега у пољопривреди. Имали смо падове у сточарској производњи од свега 1-2 процента. Након 2018. године ми смо смањили средства за инвестиције, тако да у овој години оне долазе на ниво од испод 9 процента. Ми смо 2019. године имали преко 22 процента. У Европској унији је то око 25, а план им је да у наредном периоду буде 35 процента то инвестиционо улагање“, објашњава Гламочић.

Увођење квота за увоз меса доводи до шверца

На питање да ли је добро ограничити увоз меса кроз увођење квота за мањи број увозника, каже да је то протекционистичка мера која неће дати добре резултате.

"Ми смо дошли до апсурда, да ми ограничавамо одређен број увозника и одређене количине. Шта се онда деси? Ја живим близу Бачке Паланке. Имате две продавнице са две стране моста. Имате исти производ који је увезен из исте државе из Шпаније, у Србију и Хрватску. Свињско месо у Србији са једне стране моста је скоро дупло скупље у односу на Хрватску. И цело село у ком ја живим, Бегеч, прелазе преко моста, купују месо у Хрватској и шверцују", наводи професор Гламочић.

Кајмак са млека скидају млекаре и трговци

На питање ко сакупља кајмак на откупној цени млека које се пољопривредницима плаћа око 50 динара, док се јогурт у маркетима продаје за око 190 динара, каже да је то проблем уситњене производње која преко ноћи нестаје.

"Па фабрике узимају кајмак, наравно, узимају и трговци, узимају и млекаре и тако даље, али док ми не будемо јачали с једне стране фармере да заједно седну и договоре се са млекарама и са трговинским ланцима, колико ће коме припасти тог колача, ми ту среће нећемо имати. Увек су јаче кланице и млекаре с једне стране и трговачки ланци, него фармери који су разједињени, с друге стране. Значи, ми морамо да их уједињујемо институционално, а не да се решавају проблеми на улици“, наглашава професор Гламочић.

Напомиње и да су сточари дестимулисани у односу на ратаре.

"Ево вам пример са директним давањима везаним за биљну производњу. Код нас је најављено ове године да ћемо добити по хектару чак до неких 40.000 динара. То је скоро за 50 одсто више него што се даје у земљама Европске уније. С друге стране, давања у сточарству нису толико стимулативна. Онај ко се бави сточарством, он мора да ради 365 дана у години. Ко ради чисту биљну производњу, он ради можда два до три месеца годишње. Може да иде на море, да се одмара“, закључио је професор Гламочић.

уторак, 16. април 2024.
19° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво