Кредити за пензионере - као трговци који продају новац, банке имају своју рачуницу

Душан Узелац истиче да банке траже клијенте на све могуће начине.

"Оне имају производ, то је изнајмљивање новца, то су кредити и траже клијенте којима би то продале као своју услугу. Пензионери су за њих квалитетна клијентска популација. Прво што се гледа је стабилност прихода. Пензионер има стабилне приходе и добијаће те стабилне приходе све време. За разлику од неког ко је запослен, ко може да добије отказ, може да пређе у другу фирму, може да трпи последице затварања фирме, промене индустрије, значи све оно што постоји код запослених, у том смислу прихода је решено код пензионера", каже Узелац.

Објашњава да банке траже квалитетног клијента који ће вратити тај кредит.

"А колики ће тај кредит бити дефинише његов капацитет задуживања, тј. који износ пензије прима и на крају крајева тај рок задужења који је дефинисан по банкарским правилима и животном проценом, проценом животног рока клијента. И то је пракса коју банке користе", додаје Узелац.

На питање да ли је за пензионере иста процедура добијања кредита као и за остале грађане, Узелац каже да је она упрошћена.

"Зато што банка, када донесете пензионерски чек, нема потребе да проверава оно што проверава код запосленог лица. То је фирма у којој радите, вашу позицију, да ли стварно радите тамо, да ли је та фирма из неке индустрије која је угрожена. Примера ради, за време короне су биле угрожене индустрије угоститељства, транспорта и то су већ били додатни кораци провере клијента за могућности добијања кредита. Код пензионера то није случај. Они само донесу доказ неке врсте да су пензионери, да се преусмери та пензија на тај рачун и добијају кредите по аутоматизму, такорећи", наводи Узелац.

Колики кредити се нуде пензионерима

Говорећи о томе колики износи кредита се нуде пензинерима, Узелац каже да банке крећу од износа који пензионер може да врати и то тако што крећу од износа рате.

"Процена је различита од банке до банке. Колико ће она проценити да је довољно за егзистенцију неком пензионеру", наводи Узелац.

Објашњава да ако је пензија 50.000 динара, дозвољена рата можда неће бити ни половина прихода, него 30 одсто.

"И онда рецимо да је 15.000 динара рата коју тај пензионер може себи да приушти по банкарској рачуници. И онда тих 15.000 динара пута број година колико он дуго може да се задужи даје неки оквир износа кредита који може да се добије", истиче Узелац.

Осигурања кредита или клијената

Истиче да банке не траже да ти кредити буду осигурани, али да то буду клијенти. Напомиње да се банка осигурава на све начине како не би остала ускраћена на било који начин.

"Они су трговци и продају тај новац. Ми имамо овде један романтичан поглед на њих очекујући да они имају неку услугу за нас која ће бити бесплатна или помоћна. То није помоћ. Они стварно имају новац, тргују новцем и ови услови недвосмислено показују да је то врло комерцијалне природе. Значи, ако у њиховој рачуници клијент има повећан ризик да не исплати, то звучи ружно, али ако дође болестан неко, банка ће рећи: нисмо сигурни да ћете вратити кредит. Банка не сме да вас пита за здравствено стање, али може да каже да ће вам кредит дати ако се осигурате. А онда осигурање тражи здравствени преглед, где се установи нека болест или неки проблем", објашњава Узелац.

Додаје да тада не можете ни да се осигурате, а самим тим ни банка вам неће одобрити кредит.

Када је реч о томе може ли пензионер да добије стамбени кредит, Узелац каже да се они не подижу само за цео износ стана, него и за део. 

Објаснио је да постоји категорија међу банкарима која се зове млађи пензионер.

"То је пензионер који је релативно скоро отишао у пензију, значи животни век има довољан да намири рате кредита", наводи Узелац.

Наслеђивање дугова

Говорећи о наслеђивању дугова, Узелац објашњава разлику између готовинских и стамбених кредита.

"Ако је готовински кредит који није обезбеђен никаквом некретнином или неким депозитом, значи није обезбеђен неком вредношћу, а онај ко је узео кредит нема иза себе никакву имовину која би била предмет оставине, тада ни банка нема за шта да се ухвати на оставинској расправи јер нико неће да преузме дуг", додаје Узелац.

Ако је у питању стамбени кредит, онда је ту ситуација дугачија, јер је најчешће испраћен хипотеком.

"Тада и фамилија преузме кредит баш да не би дошло до активирања хипотеке, а тада банка има предност наплате путем продаје те некретнине", каже Узелац.

Да ли је време за кредите

На питање који се да ли је време да се узимају кредити, Узелац напомиње да је време када вам кредит решава проблем.

"Значи онај ко је у проблему, а треба му кредит, излишно је рећи да ли је време или није. Али, мој савет је да је кредит без промене финансијског начина размишљања и управљања финансијама погубан потез", додаје Узелац.

Објашњава и шта значи промена финансијског начина размишљања.

"Чињеница да вам треба кредит значи да сте дошли у проблем са финансијама и ако узмете кредит, а не мењате тај проблем, значи то је модел да ви то онако паузирате, анестезирате себе од тог проблема и да кажете решиће се то само од себе. Али тај кредит носи рату која мора да се плаћа и ако нисте до тог момента управљали финансијама адекватно да имате за све што вам треба, онда ће бити још теже када то не умете и још имате и рату", објашњава Узелац.

Банка не пита да ли сте били на летовању, да ли сте били на зимовању, да ли сте купили нешто вашим најмилијима, додаје на крају разговора Душан Узелац.

"Она ће доћи по своје са извршитељима и то је онда лош потез. Кредит може бити добар као финансијска пречица до стања какво желимо. То би било као да имате пилулу која ће вам дати тело које желите и кондицију коју желите, али од тог момента морате да вежбате", закључује Узелац.