Све мање пољопривредних газдинства и обрадиве земље – шта ћемо јести

Агроекономиста Милан Простран рекао је да га први подаци пописа пољопривреде нису изненадили и да су били очекивани.

"Праћање у протеклих десет година није ми давало неке позитивне сигнале да ће нам резултати бити бољи, да смо зауставили неке негативне трендове. Тамо где су негативни трендови били најизраженији, они су се и даље наставили, пре свега када је у питању сточарска производња“, рекао је Простран, гостујући у Јутрањем програму РТС-а.

Ови подаци би требало, како каже, да буду нови задатак за нову владу, јер уколико их добро разумеју и добро схвате, државни органи би на основу њих морали да креирају своју политику.

Према тим резултатима, број газдинстава је за 10 одсто мањи него 2018. године када је рађена једна врста анкете.

Највећи пад је био у Београдском региону, 12,4 одсто, а као разлог Простран наводи то што је део људи одустао од бављења пољопривредном производњом, затим то што је део земљишта продат за грађевинске потребе, а део за инфраструктурне и друге потребе.

“Београд је главни град који има интензиван развој и где део пољопривредног земљишта у сваком случају лако нестаје, мења му се намена", указао је Простран.

“Ви ћете сад на пример радити ауто-пут Београд–Зрењанин, ту ће неколико десетина хиљада хектара вероватно морати да оде из пољопривредног у грађевинско земљиште. Дакле, и демографска структура очигледно мења слику, не само у Београду него и у читавој Србији“, рекао је Простран.

Највише газдинстава је и даље у региону централне Србије, односно Шумадије.

Просечна старост носилаца пољопривредних газдинстава 61 година

Драгана Марковић из Републичког завода за статистику је навела да је просечна старост носилаца пољопривредних газдинстава 61 година.

“Значи, стара су нам газдинства, а то је чак и боље него у односу на анкету, када је било је 62 године”, рекла је Марковићева.

Такође, подаци показују и да је сваки 11. носилац газдинстава млађи од 40 година.

"Код нас се ништа специфично не дешава у односу на Европску унију, која је у оквиру своје заједничке пољопривредне и зелене политике пре две године донела посебне одлуке за подршку младим и малим фармерима", рекао је Простран.

Он је подсетио да и ми у оквиру државе имамо одређене активности за оживљавање села, пре свега оне у вези са куповином сеоских кућа за које могу конкурисати млади до 40 година.

"Без хране нећемо моћи"

Простран указује да без хране нећемо моћи, док без неких других извозних области може да се живи.

"Дакле, ми без хране нећемо моћи. Ових дана је било неко поређење да више извозимо ИТ технологију него пољопривредне производе. Дакле, то јесу цифре упоредиве, али значај није. Без хране заиста не можете, а без ИТ можемо одложити још увек неки део развоја", рекао је Простран.

Према томе, оно што је карактеристично вероватно ће то показати и анализе у  будућности да је проблем мало и средње газдинство од 0,5 до пет хектара које је и по прошлом попису доминирало са преко 75 одсто, навео је Простран.

"Оно што би требало да урадимо јесте да повећамо потрошњу домаћих производа, да стимулишемо домаћу производњу, да повећамо потрошњу меса, јер је сточарство најкритичније и, статистички исказано, у најтежем положају. Ми данас трошимо свега 42 килограма меса у односу на 65 килограма колико смо трошили деведесетих година. Дакле, потрошња треба да повуче и тај развој", рекао је Простран.