Стручњак за енергетику: Криза у Европи није готова, цене врло лако могу да скоче

Европа је спремно ушла у грејну сезону, али су енергетска тржишта још рањива, закључак је Европске комисије која је продужила мере помоћи државама чланица за компаније које су погођене скоковима цена енергената до јуна 2024. године. Стручњак за енергетику Жељко Марковић каже да енергетска криза још није завршена и да разлози због којих је успостављена нису елиминисани. Наводи да је кључна препорука Брисела о раду на побољшању преносне мреже.

Жељко Марковић у разговору за РТС каже да су и даље присутне последице геополитичких тензија, попут рата у Украјини и сукоба Израела и Хамаса на Блиском истоку, као и да још постоје проблеми са набавком природног гаса.

"Све то утиче на цену енергената, пре свега нафте и гаса, а потом и ефекта који се преноси на друге енергенте. Зато је важно да се предузимају мере како се опет не би успоставиле високе цене. Циљ је да се на адекватан начин заштите становништво и привреда", каже Марковић.

Истиче да промена цене енергената утиче на успостављање веће инфлације, што додатно угрожава приведу, али и становништво.

Марковић сматра и да је рационална потрошња једна од главних мера како грађани могу да се боре са нежељеним последицама раста цена услед геополитичких криза.

"Зато је важно штедети и даље, без обзира на то да ли су сада цене нешто ниже или нису, врло лако се могу вратити на онај ниво", каже Марковић.

Ситуација на берзи

Марковић наводи да су цене на светским берзама мирне и у паду, али да су и даље више него пре кризе на Блиском истоку. Истиче, ипак, да су цене стабилније у односу на прошлу годину када је до великих промена дошло услед рата у Украјини.

"Угаљ нам је у том тренутку са неких 90 долара ишао и до 400. Сада је на неких 120 долара по тони. Нафта варира између 80 и 90 долара по барелу, док је гас нешто нижи зато што су складишта већ у септембру и октобру била попуњена на 95 одсто", истиче Марковић.

Тренутно је цена струје на берзама око 120 долара по мегават сату, а то су предвиђања за 2024. годину, каже Марковић.

Утицај временских прилика на енергенте

Марковић сматра да потрошња електричне енергије, и енергије уопште, доста корелира са температурама и да су временски услови један од значајних фактора.

"Мора да се води рачуна јер може да се догоди да имамо неки дужи ледени талас и да то значајно утиче на потрошњу. Са друге стране, кратке непогоде, као што је сада код нас, утичу на инфраструктуру, па је важно јачати и инфраструктуру", каже Марковић.

Препорука ЕУ и преносна мрежа

Упоредо са повећањем капацитета обновљивих извора енергије, Брисел је изгласао и препоруке о раду на побољшању преносне мреже.

Марковић наводи да је препорука кључна мера у декарбонизацији ЕУ јер ће бити инсталирано више извора обновљиве енергије.

"Та инсталација мора да прати и развој инфраструктуре. Мења се цео концепт електропривреде где смо имали велике произвођаче који су били концентрисани на високонапонским водовима највишег напона. Сада имамо и изворе мањих произвођача који морају да се прикључују на инфраструктуру", каже Марковић.

Закључује да су процене да би у том погледу инфраструктура Европе, а и Србије, требало да се удвостручи у наредних осам година и у рачуницу додаје и производњу електричних возила.

"Имамо, дакле, декарбонизацију транспорта. И електрична возила опет морају да имају инфраструктуру како би се возила напунила. А преносна мрежа је веома важна управо и у ванредним ситуацијама", истиче стручњак за енергетику Жељко Марковић у разговору за РТС.