Пестициди, изазов за пољопривреднике – како да производња одоли климатским променама

Утицај пестицида на здравље људи и природу проверава се на неколико година. Последња процена ризика, из употребе је искључила 17 активних сусптанци, а тиме и препарате који их садрже.

"Двадесет година сам користио један препарат, сад се то мења и више не може да се користи, тако да морамо да се прилагођавамо захтевима“, каже Мирко Суруџић, пољопривредник из Горачића код Чачка.

Питање ефикасности биопестицида

"Водимо рачуна да то буде испоштовано све по пропису што би требало и због нас а и због купаца да не буде проблема“, каже Милорад Суруџић, пољопривредник из Горачића код Чачка.

О листи 113 домаћих и страних препарата који су забрањени, пољопривредници могу да се информишу на сајту Министарства пољопривреде. Европска унија, са којом смо усагласили правила о заштити биља, последње четири године забранила је више од 50 супстанци.

Катарина Кринуловић из Удружења за заштиту биља и одрживу пољопривреду каже да је тренд да се пуно ради на развоју алтернативних производа који спадају у биопестициде.

"Дакле, они су природног порекла али је ту питање ефикасности“, рекла је Кринуловићева.

"У тако једном суженом опусу пестицида и свих других агрохемикалија агроном има и те како важну улогу да успостави адекватну исхрану и заштиту на сваком домаћинству“, каже Милош Вујисић, агроном из Чачка.

Чекајући обуку у примени пестицида

"Да мало обратимо пажњу на оно што је фокус генерално у свету, а то је избор сорти хибрида оних који су мало отпорнији на одређене патогене, начин обраде земљишта“, каже Небојша Милосављевић, директор Управе за заштиту биља.

Велики произвођачи воћа и поврћа углавном ангажују инжењере заштите, мали произвођачи до информација долазе на више начина. До краја наредне године држава би требало да обезбеди обуку за примену пестицида.

"Прочита се нешто на интернету, а купујемо препарате и имамо исто помоћ од људи који продају у пољопривредним апотекама, консултујемо се са стручном службом из Чачка“, рекао је Милорад Суруџић из села Горачићи код Чачка.

Најтежа тржишна казна

Пољопривредници који упркос забрани, наставе да користе недозвољена средства могли би да одговарају, чак и кривично. Извесна и најтежа казна ипак је тржишна.

"Највећу штету трпе произвођачи, извозници онда кад им се врати пошиљка онда када морају да униште свој производ, када не могу да га пласирају на тржиште. Сама држава не може да трпи неку штету осим ако би учесталост пресретања била нека невероватна, ми за сад такву ситуацију немамо и немамо разлог да се бојимо“, каже Небојша Милосављевић.

Питање о којем ће се тек говорити је уништавање и складиштење неупотребљених пестицида и амбалаже. Правила постоје, али не и контрола, кажу стручњаци. Тренутно, то је један од важнијих услова приликом одобравања средстава за помоћ пољопривреди из европских фондова.