Стратегија Владе за 2024. годину под лупом Фискалног савета – шта је добро, а шта су замерке

Фискални савет наводи да је предвиђено постепено смањивање дефицита са планираних 2,8 одсто бруто домаћег производа (БДП) у 2023. на 2,2 одсто БДП-а у 2024, па на 1,5 одсто у 2025. и у 2026. години, док би учешће јавног дуга у БДП-у требало такође благо да се смањује, са 53,3 одсто на крају ове, на 50 одсто на крају 2026. године. 

У том савету сматрају да је Влада Србије имала прилику да направи нешто одлучнији програм уравнотежавања буџета у средњем року, али се, како су навели, и овако дефинисани циљеви могу оценити као прихватљиви, јер је најважније да се из године у годину смањују буџетски дефицит и јавни дуг у односу на БДП.

Као главну мањкавост стретегије наводе то што се, како оцењују, њена амбиција у највећој мери овде завршава, јер како сматрају, Србија осим потребе за даљом фискалном стабилизацијом која је стратегијом препозната има и бројне друге аспекте јавних политика који нису довољно добро уређени.

Такви су, како се наводи, запосленост и зараде у јавном сектору, социјална политика, јавна и државна предузећа, одабир и управљање јавним инвестицијама, прекомерно загађење животне средине, просвета и здравство.

Погрешна социјална политика

Фискални савет је још једном оценио да је вођена погрешна социјална политика тиме што се уместо њеног трајног и систематског унапређења у пракси прибегавало неселективним исплатама новца широким категоријама становништва, као што су пензионери, деца и млади. Управо то што према њиховој оцени ни нова стратегија не доноси системска решења за актуелне проблеме у сфери социјалне заштите је један од њених највећих пропуста.

Критиковано је и то што се стратегијом не планира системско реформисање опорезивања прихода од рада које би ишло у смеру повећања прогресивности и пореских ослобађања за издржаване чланове домаћинства. 

У Фискалном савету сматрају да би то, да је у програму Владе, дало важан допринос смањењу неједнакости у Србији.

Која су фискална правила прекршена

Истиче се да се реформа на коју се стратегија позива већ на почетку односи на опште принципе управљања јавним финансијама, где је наведено да ће "окосницу одрживе фискалне политике у средњем року“ чинити фискална правила те да ће одступање од њих бити могуће једино "у случајевима природних катастрофа и екстерних шокова који утичу на угрожавање здравља људи, националне безбедности и значајан пад привредне активности“.

"Међутим, фискална правила већ су прекршена ванредним повећањем пензија у октобру 2023. године. То се десило мање од годину дана од њиховог законског усвајања, и мало пре усвајања Ревидиране стратегије у којој се тврди да ће управо фискална правила чинити окосницу фискалне политике", наводи се у документу Фискалног савета. 

Средњорочне прогнозе индикативне и условне

Када је реч о прогнозама везаним за кретање БДП-а и инфлације наводе да се у Ревидираној стратегији прогнозе у кратком и средњем року нису промениле у односу на њен нацрт, па се раст БДП-а у 2024. прогнозира на нивоу од 3,5 одсто, након чега би се наставило његово постепено убрзавање до 4,3 одсто у 2026. години,

Што се цена тиче предвиђа се просечна инфлацију у 2024. од 4,9 одсто, а затим њено даље успоравање на 3,0 одсто у 2026. години. 

У Фискалном савету оцењују да би у садашњим околностима великих глобалних неизвесности средњорочне прогнозе требало тумачити као индикативне и условне, да оне оствариве али да ће то зависити од чинилаца који се не могу предвидети, па их је, како су навели, излишно даље коментарисати. 

Међутим, када је реч о прогнози за 2024. годину, оцењују да је приступ Владе Србији требало да буде знатно конзервативнији, јер сматрају да је мало вероватно да ће следеће године доћи до снажног опоравка привредног раста какав стратегија предвиђа. 

Мало вероватно снажно успоравање инфлације

Додају да је раст БДП у првој половини ове године износио свега 1,3 одсто, што је добрим делом било последица једнократних чинилаца попут опоравка пољопривреде од суше и раста производње електричне енергије од око 15 одсто, због поређења с ниском базом из 2022. и повољне хидролошке ситуације због које је производња из хидроелектрана остварила раст од 40 одсто. 

"Услед тога, али и чињенице да ће 2024. вероватно бити још једна година успореног глобалног привредног раста, сматрамо да је било реалистичније да се прогнозира нешто нижи привредни раст у 2024, од на пример 2,5-3,9 одсто. Слично се може рећи и за очекивано снажно успоравање инфлације у 2024. години", наводе у Фискалном савету.

Сматрају да је мало вероватно да ће у првој половини следеће године доћи до снажног успоравања инфлације и да је зато било реалистичније планирати просечну инфлацију на нешто вишем нивоу, од на пример око 6,0 одсто.