Афричка куга свиња у Србији – пресудна је брза дијагностика, смањује се број жаришта

У многим европским земљама појавила се афричка куга свиња код дивљих а потом и код домаћих животиња. У нашој земљи болест је дијагностикована на подручју 45 општина.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је саопштило да је одјављено 28 жаришта и да су се сада стекли услови да се у наредним данима болест одјави у још 11 жаришта. До сада је усмрћено нешто више од 30.000 свиња.

Милош Петровић, директор Управе за ветерину Министарства пољопривреде рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је период трајања мера забране 40 дана од појаве последњег случаја болести на зараженом или угроженом подручју.

"Неопходно је да буду спроведене све мере дезинфекције, евентуално и дезинсекције, уколико је то неопходно. И свакако да буду извршени клинички прегледи животиња и лабораторијска испитивања, како би се утврдило одсуство вируса на датом подручју", напомиње Петровић.

Према његовим речима, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, односно Управа за ветерину, налаже низ мера које је неопходно спровести на том подручју како би се дошло до ових резултата.

"Пре свега, у зараженом газдинству је неопходна хитна еутаназија свих оболелих свиња, свих пријемчивих свиња које се налазе на газдинству, затим, нешкодљиво уклањање лешева, дезинфекција", рекао је Петровић.

Ветеринарска служба пописује сва газдинства на којима се држе и узгајају свиње и обележава свиње.

"Затим, забрањује се промет свих свиња у зараженом и угроженом газдинству, а остале врсте животиња се могу кретати само по одобрењу надлежног ветеринарског инспектора", наводи он.

Битно је, додаје, да је за све време трајања заразе забрањено одржавање сточних пијаца, смотри, изложби, како би се спречило индиректно ширење ове болести преко превозних средстава, одеће, обуће…

Под великом контролом је и промет хране животињског порекла, али и хране за животиње, које се могу продавати само у објектима који су предвиђени за ту намену.

У оваквим подручјима је неопходно да власници пријаве сваку промену здравственог стања домаћих животиња и евентуално свако угинуће свиња на газдинству.

Безбедна и критична подручја

"Спровођењем наведених мера ми смо дошли у ситуацију да на одређеним подручјима можемо и да одјавимо болест. Болест је већ одјављена у неколико управних округа – у Пиротском, Борском, Браничевском, а ових дана биће и у Зајечарском и Средњобанатском управом округу", каже он.

Колико већ данас, ако не дође до појаве нових случајева, болест ће бити одјављена у још 11 жаришта, односно осам општина, истиче Петровић.

"Велика је борба да заштитимо слободна подручја. Игром случаја та слободна подручја се баве интензивном производњом свиња – реч је о Срему, Мачви али и о северу Војводине где немамо толико раширену болест, али смо у окружењу под великим притиском", навео је Петровић.

Активни надзор

Од појаве првог случаја афричке куге свиња у Србији 2019. године, ветеринарска служба спроводи активни надзор, активни и пасивни надзор код домаћих животиња и такође спроводи мониторинг праћења болести код дивљих свиња, подвукао је Петровић.

"Сви ресурси ветеринарске службе су ангажовани у циљу реализације ових мера, пре свега мислим на ветеринаре из ветеринарских станица, на ветеринарске инспекторе, али и наше лабораторије које се налазе у ветеринарским научним или специјалистичким институтима", наводи он.

Главни задатак приликом обављања надзора јесте утврђивање здравственог стања животиња, узимање одређеног броја узорака како бисмо били испред вируса и евентуално брзо дијагностиковали појаву болести.

Додаје да се у борбу против ове болести укључују и други ресурси земље, с циљем ублажавања штетних ефеката који настају као последица афричке куге.

Наводи да је 20. јула Влада Србије формирала оперативни штаб чији је задатак синхронизација у раду свих релевантних служби које могу да допринесу сузбијању ширења ове болести.

"Таквим радом ми већ имамо ефекте, војска и полиција се налазе на одређеним тачкама које су фреквентне, интензивно се надзире промет живих животиња, затим промет намирница анималног, односно животињског порекла, као и хране за животиње. Рецимо, у претходном периоду смо имали већи број спречавања нелегалног промета животиња и хране животињског порекла у овим подручјима", рекао је Петровић.

Уколико поједемо месо заражене свиње која није показала симптоме

Петровић каже да уколико се случајно деси да поједемо месо заражене свиње, то не може да нам нашкоди.

"Животиње које имају афричку кугу оболе, а у тренутку дијагностике болести, врши се еутаназија и такво месо не може да дође на трпезу. Још једном понављам, афричка куга није заједничка болест људи и животиња", закључио је Петровић.