Трулеж на кукурузу значи афлатоксин у млеку, домаћи хибриди боље одолели олуји

Др Горан Бекавац сматра да су пољопривредници прва брана од афлатоксина, те да морају да прегледају род после жетве, пре него што га ускладиште. Каже да наука има одговор на климатске промене, те да су у Новом Саду развијени хибриди кукуруза код којих је доказано 0 одсто афлатоксина са којим и Европска унија има проблем.

"Највећи број комерцијалних хибрида регистрованих код нас, регистровани су и у Европској унији, тако да се ми озбиљно такмичимо на једном тржишту које је изузетно захтевно. У нашој земљи, тридесетак семенских компанија се такмичи за сваког произвођача, што значи да је та трка изузетно озбиљна. Ове године се показало да су наши хибриди прилично добро издржали удар ветра. И те информације добијамо на дневном нивоу", каже Бекавац.

Признаје да је пристрасан, али предност ипак даје домаћем сортименту јер је стваран у нашим условима и за наше земљиште. Позива се и на искуства пољопривредника на чијим парцелама су, каже, домаћи хибриди боље издржали олују.

Упркос невремену, очекује се род бољи од прошлогодишњег

За мање од месец дана почиње жетва кукуруза који смо посејали на 900.000 хектара, као и 2021. године. Иако су многе парцеле претрпеле тоталну штету у невремену, укупан род неће бити мањи од прошлогодишњег, процењује Бекавац.

Иако се бави науком, а не економијом, стручњак са новосадског института рачуна да ће са тренутном откупном ценом кукуруза од око 20 динара по килограму, позитивну нулу пребацити само произвођачи који буду имали више од просечних пет тона по хектару.

Сматра да наводњавање није једини лек против суше, те да се и "сувим ратарењем" може постићи 13 до 15 тона кукуруза по хектару, уз поштовање агротехничких мера и сортимента.