ОПЕК изненадио свет одлуком о смањењу производње нафте, али нема бурних промена, Србија у логистичком теснацу

Ове седмице цена нафте порасла је за осам одсто – са 78 на око 85 долара за барел. Сем малих осцилација, цена не попушта, а највећи страх је од поремећаја снабдевања јер су чланице ОПЕК-а са Русијом најавиле додатно резање производње.

Данас ће бити промењене и цене горива на пумпама у Србији, а генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић подсећа да цену деривата на бензинским станицама одређује држава на основу правилника и уредбе.

"Битно је рећи да у правилнику постоји формула у коју се не уноси цена сирове нафте, него се уносе котације бензина и дизела и оне су порасле у овој недељи значајно. Од прошлог петка, то је негде око 30 долара по тони или преведено у динаре око три динара по литру", објашњава Мићовић.

Наглашава да то није једина ствар која утиче на промену цене.

"Имамо зависне трошкове увоза, курс долара… Све заједно, дочекаћемо 15 сати данас, да видимо шта ће држава одлучити. Важно је да цена одсликава максимално кретање на тржишту. Уколико не буде реално одређена цена, може доћи до пада залиха, што није ничији интерес", истиче Мићовић.

"Нема бурних промена које су најављиване"

Земље увознице нафте су забринуте, ОПЕК је изненадио свет одлуком о додатном смањењу производње. Мићовић напомиње да се од последње анализе ОПЕК-а десила финансијска криза и висока стопа инфлације у великом броју земаља, па је ОПЕК проценио да ће доћи до пада потражње на тржишту.

"У складу са тим, желе да редукују и производњу, како би ускладили однос понуде и потражње. Сведоци смо да се ове недеље цена нафте померила са 78 на 85 долара и ту је стала. Нема бурних промена које су најављиване", наводи Мићовић.

Подсећа да је ОПЕК пре годину дана смањио своје испоруке на тржишту за два милиона барела дневно.

"Тада су биле најаве да ће то довести до раста цене нафте до преко 100 долара, а то се није десило. Имају доста добре процене, што није оптимистично за цео свет јер значи да нам предстоји период смањених економских активности", објашњава Мићовић.

Каже да су сезонске промене уобичајена ствар и да остављају трага на потрошњи, али да се у енергетској кризи налазимо већ дуже време и да тржиштем управљају и неке друге ствари.

"Поменућу само транспорт деривата нафте. Сирова нафта је увек преваљивала велике раздаљине од места производње до места потрошње, али деривати нафте не, они су били регионалног карактера. Сада су и деривати нафте у танкерима, па путују из Русије рецимо за Бразил. До Европе долазе деривати из Индије. Све то заједно утиче на промене цене и расположивости деривата нафте", објашњава Мићовић.

"Србија у логистичком теснацу због Дунава"

Мићовић истиче да је због свега наведеног тешко базирати процене само на утицају сезонских промена на тржишту.

"Довољно је да се један танкер препречи у Суецком каналу, као што је било пре пар година, па да настане проблем", упозорава Мићовић.

Каже да су максимално ангажовани сви могући танкери на целом свету јер роба преваљује раздаљине које раније није морала да превали.

Напомиње да Србија има "логистички теснац" јер доста зависи од проходности Дунава, па је срећна околност што је водостај сада добар.

"Има деривата у окружењу и могуће је обезбедити увоз. Сирова нафта се такође уредно допрема нафтоводом до рафинерије у Панчеву. Немамо у том смислу никакав проблем, али пошто су се, глобално гледајући, тржишта преусмерила на алтернативне изворе, онда више немају другу алтернативу. Ако и ти алтернативни извори буду доведени у питање, што се дешавало, онда ће можда настати проблем већи него што је био раније", наводи Мићовић.

"Залихе су сада на добром нивоу"

Мићовић каже да резерве служе да се премосте велики проблеми и да српска држава ради на повећању обавезних резерви.

"Залихе су сада на добром нивоу јер је паметно вођена политика цена у претходном периоду и држава је инвестирала у куповину деривата нафте", каже Мићовић.

Истиче да нафтне компаније које имају своје изворе нафте прижељкују раст цена, али да високе цене по правилу смањују потрошњу.

"Равнотежа је нешто што свима одговара. Ни нафтном сектору дугорочно не одговарају превелике цене. Овај коридор цена између 75 и 85 долара, то је неки коридор који задовољава и потребе потрошача и потребе производње, прераде и продаје", сматра Мићовић.