Дунав све плићи – отежана пловидба, претоварају се барже, а у лукама све мање робе

Топлотни талас се ближи врхунцу, а кише које би могле да подигну водостај Дунава не очекују се најмање пет недеља, и то се односи на обилне кише од по 100 литара по квадратном метру. Пловидба у Србији засад није обустављена, али је све тежа.

Помоћник министра задужен за водни саобраћај и безбедност пловидбе Владимир Баталовић рекао је за РТС да водостаји опадају и на Дунаву, и на Тиси, и на Сави, а управо низак водостај Дунава представља проблем за пловидбу.

Дунав једном петином свог тока пролази кроз Србију, у дужини од око 580 километара, а горњи ток реке, кроз земље западне Европе, посебно је угрожен због недеља без кише.

Баталовић је истакао да је ситуација нешто повољнија низводно од Београда, захваљујући утицају Ђердапа наглашавајући да је то олакшавајућа околност, али да је пловидба ипак све тежа.

На питање да ли се, уколико се тренд настави, може очекивати да пловидба постане готово немогућа, помоћник министра је одговорио да не може то са сигурношћу да тврди, али да је реч о могућем сценарију уколико се ситуација настави.

"Не мислим да обуставимо пловидбу, више бих то подвео тако да пловидба неће бити исплатива", објаснио је Баталовић.

Додао је да ће транспорт по јединици превезене робе бити све скупљи, а да трошкови транспорта остају исти без обзира на количину терета. Као пример је навео баржу капацитета 1.000 тона која тренутно превози свега 250 до 300 тона, чиме превозник практично не остварује зараду, а те трошкове на крају сносе крајњи потрошачи.

Радови на продубљивању корита отежани, али се настављају

Баталовић је рекао да Дирекција за водне путеве добро познаје критичне локације на реци, те да су у сарадњи са Министарством од почетка године вршени радови на две најкритичније тачке. Радови код Аранкине Аде завршени су у априлу, док се тренутно изводе радови на локацији Прелив.

"Радови су јако отежани, водостај је низак. Та количина материјала која треба да се одложи не сме да се извози напоље, то је законска одредба, значи морамо да је пустимо негде у ток", објаснио је Баталовић.

Наводи да места предвиђена за то више нису актуелна јер Дунав нема снагу да однесе испуштени материјал низводно, па се он мора одлагати уз обалу.

Мање робе у лукама, отказане туре крузера

Према речима помоћника министра, проблеми са пристајањем бродова постоје и при ниском и при високом водостају, због брзине тока и отежаног маневрисања, али је сада најозбиљнија последица смањена количина робе и смањен претовар у лукама.

Нису поштеђени ни нaутички туризам, наводи Баталовић, истичући да агенти отказују своје туре и да круизера готово да нема на нашим водама.

Најављена нова стратегија прилагођавања климатским променама

Говорећи о будућности пловидбе, Баталовић је рекао да ће систем на пловним каналима морати да се прилагоди новим климатским условима.

"Сигурно ћемо морати, тако је, да се врше одређени радови на продубљивању тока, да ти канали који се продубљују неће моћи баш да буду ни толико широки. Не можемо ми сад цео Дунав да прокопамо да бисмо могли да дођемо до нивоа од 2,5 метра, који је онако, што би рекли, задат као услов за минимални пловидбени ниво", навео је Баталовић, потврђујући да се у Министарству већ размишља о изради нове стратегије.

Он је указао и на то да проблем ниског водостаја погађа и суседне земље — Бугарску, Румунију, Мађарску и Аустрију — где је пловидба такође отежана или обустављена, те да Србија није у најгорој позицији у односу на окружење, али да ниједна држава сама не може да реши овај проблем.

"Значи, то мора да се решава заједничким снагама. Зато имамо и те Дунавске конференције и састанке, како бисмо то заједно сагледавали и решавали", закључио је Баталовић.

Подсетио је да Србија учествује у раду Дунавске комисије, преко које земље чланице заједнички разматрају мере за решавање проблема ниског водостаја.