Дронови нису дечја игра – регистрација, обука и забрањене зоне део су прописа

Британске власти су недавни блиски сусрет путничког авиона и беспилотне летелице оцениле као инцидент највише категорије ризика, уз закључак да је дрон летео у зони у којој је то најстроже забрањено. Међутим, пракса показује да се последњих година дронови користе за снимање, пољопривреду, грађевинарство, спасилачке акције, а само један неодговоран лет може озбиљно да угрози безбедност ваздушног саобраћаја.

Уредник портала Танго сикс Петар Војиновић каже да, иако до сада није забележено да је хоби дрон оборио путнички авион, сваки сусрет летелице и дрона током полетања или слетања представља озбиљан ризик.

"Најкритичније фазе лета су полетање и слетање. Било који објекат који се нађе на путањи авиона може да представља опасност, због чега је законом забрањено летење у близини аеродрома, на око пет километара“, наглашава Војиновић за РТС.

Према његовим речима, поједини произвођачи комерцијалних дронова уграђују системе који онемогућавају полетање у зонама око аеродрома, а забрана важи без обзира на годишње доба или повећан број летова током туристичке сезоне.

"Без обзира на искуство оператера, не постоји оправдање за летење у близини аеродрома. Интеракција са другим ваздухопловом није под контролом оператера дрона и зато ту нема места импровизацији“, истиче Војиновић.

Правила "писана крвљу"

Искусни оператер дронова Момир Алвировић наводи да свако ко жели да користи беспилотну летелицу мора најпре да се упозна са прописима Директората цивилног ваздухопловства Србије, где су доступни упутства и едукативни материјали.

"У ваздухопловству су правила писана крвљу. Зато је важно да их схватимо озбиљно, јер и најмања грешка може имати озбиљне последице“, упозорава Алвировић.

Алвировић наглашава да почетници често не знају да се ограничења не односе само на велике међународне аеродроме, већ и на спортске аеродроме, луке, инфраструктурне објекте, плаже, сва места где се окупља већи број људи.

Због тога је, каже, неопходно да пре сваког лета провере ваздухопловне карте, план коришћења ваздушног простора на сајту Контроле летења Србије и Црне Горе (СМАТСА) и ограничења ваздушног простора.

Војиновић указује на то да у Србији сваки дрон масе веће од 100 грама мора бити регистрован, а за употребу у појединим зонама и у комерцијалне сврхе неопходне су додатне дозволе и пријава лета. У случају кршења прописа, по пријави реагују надлежне институције, укључујући полицију.

Уредник портала Танго сикс констатује да процедура регистрације и упознавања са прописима није компликована и да је њена сврха искључиво безбедна употреба дронова.

Цело гостовање Петра Војиновића и Момира Алвировића можете погледати у видео-запису на почетку текста.