Ново наоружање Војске Србије: Од чешког "вампира“ до прве роботизоване јединице на Пасуљанским ливадама

О радикалним променама у филозофији ратовања, производним плановима наменске индустрије и новим оперативним способностима у специјалној емисији Радио Београда 1 говорили су пуковник Слободан Секулић из Команде Копнене војске и пуковник Саша Брзић из Војнотехничког института (ВТИ) као и социолог и пуковник у пензији проф. др Илија Кајтез, и војни коментатор Андреј Млакар.

Копнена војска јача ватрену моћ: Стигли "вампир“ и модуларни М-24

Један од најважнијих новитета на полигону јесте савремени вишецевни лансер ракета чешке производње, који домаћа јавност до сада није имала прилику да види у дејству.

"Издвојио бих пре свега нови, савремени вишецевни лансер ракета типа вампир ПМ-70, који се први пут приказује нашој јавности и који ће први пут у склопу реализације гађања дејствовати са три оруђа на полигону Пасуљанске ливаде. Чешка Република је произвођач и ми смо купили тај производ као готов јер смо увидели његове карактеристике чиме бисмо могли значајно да унапредимо своје способности", објашњава пуковник Слободан Секулић.

Поред увозног "вампира“, на полигону је дејствовао и нови лансер М-24, који представља производ домаће одбрамбене индустрије. Његова главна предност је модуларност, односно способност да користи више различитих модула и практично сву расположиву ракетну муницију различитог калибра, намене и домета.

Термобаричне главе и вођени пројектили за већу прецизност

Технолошки скок домаће наменске индустрије огледа се и у модернизацији постојећих артиљеријских система, где се посебан акценат ставља на ефикасност и разорну моћ нових пуњења.

"Веома је интересантно дејство лансера ракета М-17 огањ, и то ракетама са термобаричним бојевим главама, које користе гориву смешу и кисеоник из ваздуха да би се постигао ефекат разорне експлозије и високе температуре сагоревања. Такође, ту су и ракете које користе систем за корекцију путање, где се невођени пројектили преводе у вођене ракете и тиме се постиже посебна прецизност данашње артиљерије", истиче пуковник Саша Брзић из ВТИ-ја.

Премијера прве домаће роботизоване јединице

Највећу визуелну промену у сфери модернизације представља увођење беспосадних земаљских платформи, у јавности познатих као "мали Милош“. На Пасуљанским ливадама је по први пут приказана интегрисана, комплетна роботизована јединица.

 Системима се управља са удаљености преко издвојене конзоле и тактичког рачунара, чиме се у потпуности мења тактика извођења ризичних операција. 

"Основна предност ових платформи је што пружају могућност заштите људства на свим осетљивим ситуацијама. Где је потребно употребити једно овакво средство, а заштитити људе и не изложити их непријатељској ватри, најпре се упућују овакве роботизоване платформе. Суштина је заштитити сопствено људство од непотребних губитака", наглашава пуковник Секулић.

Развој од нуле: Скуп и неизвестан процес

Пуковник Брзић напомиње да се тренутно подједнако улаже у све сегменте одбране – од ПВО радарских система, преко беспилотних платформи, па све до речних пловила. Бојева гађања служе као директна провера свега што је развијано у институтима.

Ипак, процес увођења домаћег оружја у оперативну употребу захтева време јер се ради о потпуно новим технолошким решењима.

"Развој сам по себи је неизвестан и скуп процес. Зато мало земаља, посебно у нашем окружењу, има ту способност да улаже у те сегменте одбрамбене индустрије, већ се опредељују углавном за набавку готових производа са тржишта. Овај систем који видимо на екрану је производ домаће памети и практично смо кренули од почетка – нисмо имали ништа када смо осмислили и упутили захтеве за једном таквом платформом", каже пуковник Секулић у Специјалној емисији Радио Београда посвећеној приказу новог наоружања Војске Србије.

Ера дронова и удара са дистанце: Како технолошка револуција мења Војску Србије

Савремени сукоби незамисливи су без беспилотних летелица, а домаћа наменска индустрија најавила је драстично појачање производње. Очекује се да ће Србија током ове и следеће године достићи бројку од чак 80.000 дронова.

Поред масовности, јавности је први пут приказано и високоспецијализовано средство набављено из увоза – вишенаменски дрон "ланиус X“.

 "Овај дрон је намењен за решавање специјализованих и посебно осетљивих ситуација, као што су талачке ситуације. Има способност да уђе у затворене просторије, носи боју главу масе испод 50 грама и делује парчадним дејством са до 200 бојевих куглица. Основна предност је што оператер све време прати ситуацију и спречава колатералну штету. Дејствује се само по циљу, док остала лица или средства у просторији остају безбедна", појашњава пуковник Слободан Секулић из Команде Копнене војске.

Домаћи ројеви: "Комарци“ нападају заједно

Иако се специфични системи попут "ланиуса“ увозе, Србија је узела велики замах у сопственом развоју и масовној производњи борбених беспилотних ваздухоплова. На полигону су успешно тестирана три домаћа модела: Комарац 1, 2 и 3.

Ове дронове камиказе развила је Одбрамбена индустрија Србије према пројектима Војнотехничког института (ВТИ). На вежби је симулирано њихово синхронизовано дејство у две одвојене групе. Употребом дронова у такозваном "роју“, противнику се у потпуности онемогућава ефикасно противдејство. 

Филозофија рата: Ко заостане, губи слободу

Физиономија савременог рата мења се брже него било који други друштвени феномен, што пред државе ставља императив непрестаног улагања у одбрану. 

"Нигде немате тако брзе, радикалне и драстичне промене као у феномену рата. Чак 80 одсто свих научних открића, нажалост, иде у правцу рата, безбедности и деструкције. Та утрка је невероватно брза и ту нема стајања. Онај ко би у њој заостао, или не би пратио корак, ризикује да његова држава и народ буду окупирани и да изгубе оно што је свето – слободу. Наша предност је у томе што нам је наменска индустрија утемељена, имамо велику традицију и одличне кадрове", наглашава проф. др Илија Кајтез.

Кајтез додаје да искусне научнике, конструкторе и врхунске стручњаке у институтима не треба административно пензионисати, већ им омогућити да раде и до 90. године живота, јер су они „груменови злата“ за нацију и отаџбину.

Моћни "мигови" и удари са дистанце од 80 километара

Војни експерти и стране обавештајне службе са посебном пажњом анализирају нове способности Ратног ваздухопловства и ПВО Војске Србије. У фокусу су пре свега кинеске аеробалистичке ракете, али и нова убојна средства за домаће ловце.

"Војска Србије силовито граби напред и има оружје које је пре непуне три деценије било потпуно незамисливо. Са планирајућим бомбама сада имамо могућност дејства са дистанце од око 80 километара. Авион уопште не мора да улази у опасну зону деловања противваздухопловне одбране противника. Добили смо опцију удара са дистанце и једини у региону имамо ракетни систем те класе", закључује војни коментатор Андреј Млакар.

Поред тога, модернизовани радарски системи Војске Србије сада омогућавају изузетно велику дубину осматрања територије, те у сваком тренутку могу пратити ситуацију у ваздушном простору на стотине километара изван граница земље.

Аутоматизација артиљерије и прелазак са класичних вучних оруђа на савремене самоходне системе резултат су деценијског рада и традиције домаћег инжењерства. Војни коментатор Андреј Млакар подсећа на корене и континуитет школе која је створила нека од најпрепознатљивијих оруђа у свету.

"Од једног вучног топа успели смо да направимо потпуно аутоматизовано оруђе које може тренутно да дејствује. Темеље те школе поставио је човек попут генерала Обрада Вучуревића, који је конструисао системе 'пламен', 'огањ' и 'оркан'. Из тог наслеђа ми смо касније направили 'тамнаву'. Самоходна хаубица 'нора' постала је оруђе у самом рангу са светским. Наша верзија М21 'перун' такмичила се за америчку 'Страјкер' бригаду и показала најбоље карактеристике на тестирањима, што су потврдили сами Американци. Данас то оруђе купује Азербејџан и оно је свуда препознато у свету", истиче Млакар.

Пуковник Саша Брзић из Војнотехничког института наглашава да је ВТИ мотор тог развоја, али да кључ успеха лежи у синергији са домаћим фабрикама.

"Након завршеног циклуса истраживања, пројекти се пребацују у фабрике наменске индустрије за нулту и серијску производњу. Наше фабрике су изузетно оснажиле у последње време. Заједно са ВТИ-јем оне чине целину и синергију где једни друге вуку напред, стварајући средства која у сваком смислу задовољавају највише захтеве квалитета", наводи пуковник Брзић.

Модернизација тенка М-84: Активна и противдронска заштита за преживљавање на фронту

Иако је фокус вежбе био на новим технологијама, на полигону је демонстрирано да савремено ратовање и даље зависи од тешке оклопне механизације, али уз неопходна прилагођавања лекцијама са модерних ратишта.

На приказу је демонстрирано шест модернизованих тенкова у верзијама М-84 АС1 и АС2, као и најновија верзија АС3.

 "Спољни изглед тенка се делимично разликује и то је захваљујући имплементацији система активне заштите, који заправо омогућује да тенк препозна претњу, односно да препозна када је угрожен и да он својим противмерама дејствује против саме претње. На тенку АС3 је први пут примењена и противдронска заштита. Војска Србије пажљиво прати текуће сукобе по свету, не само у Украјини већ и на Блиском Истоку, и све што се набавља или модернизује, ради се на основу тих ратних искустава", објаснио је пуковник Слободан Секулић пре напуштања студија.

Војни коментатор Млакар додаје да је минијатурни дрон "ланиус X“, који је Србија набавила, већ борбено проверен на Блиском Истоку: Израелска војска га активно користи у урбаним борбама у Либану против Хезболаха, јер је то изузетно густо насељено место где је хируршка прецизност без колатералне штете пресудна.

Подземни капонири у планинама: Где сакрити 80.000 дронова?

Масовно увођење десетина хиљада дронова у наоружање отвара озбиљно логистичко питање – како обезбедити и сачувати та средства од превентивних удара противника? Професор Илија Кајтез упозорава да велика количина технике на отвореном простору представља лаку мету.

"Ако имамо идеју да ускоро поседујемо 70.000 или 80.000 дронова, поставља се кључно питање складиштења и дисперзије. Ако дозволите да толики број дронова буде на једном месту, незаштићен, то је лака мета. Ми ћемо морати да изградимо подземна склоништа и капонире у нашим планинама, а то подразумева огромна финансијска улагања. Овде је реч о чистом холизму – не можете имати јаку и опремљену војску ако немате снажну економију и висок БДП који то прати. А за економију и улагања морате имати одличну спољнополитичку оријентацију", јасан је проф. др Илија Кајтез.

Ко ће управљати новим системима? Пилоти дронова не морају бити "супермени“

Друга велика промена коју доноси масовна роботизација јесте профил људи који ће руковати овим системима. Будућност одбране више не зависи искључиво од екстремне физичке спремности, већ од технолошке писмености. 

"Отвара се моменат ко ће управљати тим дроновима. О томе се већ озбиљно размишља у Министарству одбране и војсци. То могу бити млади људи, девојке и младићи који се рађају са мобилним телефонима, платформама и друштвеним мрежама, јер су они у дигиталном свету најбољи. Добра страна је што тај оператер или пилот дрона не мора да буде никакав војнички супермен или специјалац. То могу бити потпуно природни, нормални млади људи са израженим рефлексима и технолошким знањем", закључује професор Кајтез.

"Терминатор“ фаза и пешадинац новог доба

Са продором дигитализације и вештачке интелигенције, природа војног позива се из корена мења. Технолошки скок захтева и потпуно другачији профил војника на терену.

"Улазимо у фазу 'терминатора' где машине и рачунари обрађују 90 одсто ствари, док појединци само извршавају наређења. То мења и профил пешадинца. Више нећемо имати војнике са основном или средњом школом који немају извесно образовање. У пешадију ће морати да се улаже. Имаћемо пешадинца који ће морати да поседује много више знања, а то захтева константно учење. То је галиматијас у којем морамо да држимо корак са светом", указује војни коментатор Андреј Млакар.

Пуковник Саша Брзић из Војнотехничког института потврђује да Србија прати савремене светске трендове, али напомиње да технолошка револуција неће преко ноћи укинути традиционално ратовање.

"Пратимо трендове и у блиској будућности вероватно предстоји смањење величине летелица, пре свега оних извиђачке намене. Ипак, када су у питању борбене варијанте беспилотних летелица, традиционалне технологије попут барута и експлозива су и даље заступљене и то ће тако остати. Због саме носивости корисног терета, питање је колико ће све моћи да иде искључиво у правцу потпуне роботизације", објашњава пуковник Брзић.

Враћање војног рока: 75 дана као "српски њу дил“ за празне касарне

Сва моћна и убојита техника губи значај без војника и официра који њоме рукују. Министарство одбране је привело намени 125 објеката за враћање обавезног војног рока, а планирано је да прва генерација броји 5.000 војника који ће служити 75 дана.

"Ово је последњи тренутак за такву одлуку, то је давно требало урадити. Јака Војска Србије, уз СПЦ и економију, кључна је препрека за оне који желе да нам сломе кичму и приведу нас својим интересима. Зато већ видимо и тек ћемо видети синхронизоване опструкције и нелогичне аргументе из невладиног сектора. Нама је војничка маса неопходна јер нам је армија мала, па се професионални официрски кор нерационално троши на мануелне, физичке и логистичке послове јер нема ко други то да уради. Официр не може да увежбава одељење у нападу или одбрани само теоретски, без војске на терену", истиче проф. др Илија Кајтез, социолог и пуковник у пензији.

Кајтез додаје да је најважније да процес почне, а да 75 дана доноси и озбиљан економски импулс за неразвијене делове земље.

"Ово је прилика за својеврсни мали 'српски њу дил'. Враћањем војске у градове и касарне близу граница, где је Србија мање развијена, ви враћате живот у те заједнице. Када у град дође 300 или 400 младих људи које треба обући, хранити, који ће путовати и трошити, мења се читав социјални живот. Такође, заблуда је да те младиће тамо чекају ригидни официри из седамдесетих година. Данашњи официри и подофицири су бивши студенти, људи овога времена, модерног профила и навика, који савршено разумеју сензибилитет те деце", наводи Кејтез. 

"У Уставу Србије постоји принцип приговора савести и ми то право не можемо да избацимо. Претходних деценија то је злоупотребљавано, па су људи намерно избегавали војску, одлазили у старачке домове или се нису ни појављивали на послу. Међутим, Војсци Србије је пре свега и најпрече потребна обнова и обука резервног састава, коју годинама немамо. Ако обучите војнике, а они не наставе професионалну каријеру, ви те људе морате константно држати обучене и позивати их на редовне вежбе", наглашава коментатор Млакар.

Ипак, пред системом одбране је озбиљан логистички и друштвени испит, где ће се прави резултати видети тек када прва генерација уђе у касарне. Кључни изазов остаје законска регулатива, али и промена свести у јавности о важности одбране земље.