Случај "Рибникар" после пресуде, између казне и правде – шта мајка настрадалог поручује психолозима

Отац дечака који је починио масовно убиство у ОШ "Владислав Рибникар" Владимир Кецмановић осуђен је данас на казну затвора од 14 година и 6 месеци за кривична дела занемаривање и злостављање малолетног лица и тешко дело против опште сигурности. Дечакова мајка Миљана Кецмановић осуђена је на две године и 11 месеци затвора за кривично дело занемаривање и злостављање малолетног лица.

Сузана Чикић је изјавила у емисији Око да нема правде за десет угашених живота, јер нико неће одговарати за сâмо убиство, али да је задовољна осуђујућом пресудом за дела која се стављају Владимиру и Миљани Кецмановић на терет.

"Кецмановићи су криви за све што им се ставља на терет, јер је током поступка изведено много јасних и конкретних доказа", сматра мајка настрадалог дечака Андрије Чикића.

Шта је К. К. рекао на суђењу

Чикићева наводи да је на суђењу поставила питање К. К. због чега је то учинио, на шта је одговорио да не уме да објасни, као и питање на основу чега је правио списак деце за одстрел, на шта је рекао да га је направио на основу тога да су "океј да пуца у њих".

"На питање зашто је мислио да је океј да пуца у њих, није умео да објасни. Његов доживљај неприхваћености није реалан, посебно у одељењу VII 2. То и његови родитељи кажу, јер је излазио са другарима, размењивао поруке са њима на Вајберу, а помагали су му када није био у школи да добије задатке", наводи Чикићева.

Додала је и да га је питала шта мисли о другарима који су га посећивали и сматрали најбољим другом, на шта је одговорио да не мисли ништа посебно и да му то нису "нарочито били другови", као и да није знао да они њега сматрају најбољим другом, али је у њих пуцао.

"Један од тих дечака је на лечењу ван Србије, а други је пуким случајем остао жив. Рекао је да је закаснио тог јутра у школу с намером да буде сигуран да су сви унутра. Стравично је то да је рекао да је у једном тренутку одустао од списка и решио да убије што више људи", прича Чикићева.

"Затвор му је био дражи од породице"

Чикићева је нагласила да је на једном рочишту показала разумевање за њега, у жељи да разуме шта се са њим догодило тог дана, на шта је он говорио о односима са родитељима, као и о томе да је осећао притисак мајке да буде најбољи, што је, према његовим речима, утицало на његово понашање.

"Шокантно ми је то што је рекао да је знао да ће бити на неки начин кажњен и затворен, али да је упркос томе желео да изврши ово дело, прихватајући последице и желећи да буде затворен, јер је желео да побегне од свих, па и од своје породице. Затвор му је био дражи од породице“, каже Чикићева.

Сузана Чикић, која је и психолог, скренула је пажњу школским психолозима да обрате пажњу и на децу која су необично мирна, јер К. К. није био проблематично дете, као и на ђаке који се не понашају у складу са својим годинама и делују као да се тешко уклапају у друштво.

Опасно оружје у рукама детета

Адвокат Огњен Божовић оценио је да је пресуда послала јасну поруку да је давање оружја деци опасна радња и да оружје мора да се чува одговорно, како не би дошло у руке неовлашћених лица.

"Важније је да је суд за дело злостављања и занемаривања малолетника узео у обзир околности које до сада у нашој судској пракси нису биле разматране и на тај начин послао поруку о грубом занемаривању родитељских дужности, васпитања и бриге у емоционалном и психолошком смислу“, навео је адвокат породица настрадалих.

Божовић објашњава да К. К. у менталној болници, након пунолетства, може остати уз сопствени пристанак, али и без њега, уколико стручна процена покаже да је и даље опасан.

"Ако се чак и одобри његов излазак, биће под судском контролом, уз обавезна вештачења и надзор не само клинике већ и суда који одлучује да ли ће остати у установи или не", каже Божовић.

Додаје и да је важна иницијатива чланова породица убијених и рањених да се Закон о заштити лица са менталним сметњама измени на адекватан начин пре него што починилац злочина постане пунолетан.

"Предложене измене предвиђају да се формира посебна установа која ће се бавити посматрањем, проучавањем и рехабилитацијом тих малолетника", наводи адвокат.

(Не)видљива дисфункционалност породице

Психолошкиња Зорана Филиповић истакла је да је кажњавање родитеља једна од важних полуга одговорности у родитељству и да пресуду види као поруку друштва у ком правцу иде систем и у каквом амбијенту деца одрастају.

"Дисфункционални породични обрасци не морају увек бити видљиви. Постоје и прикривени проблеми, попут алкохолизма. Говоримо о клими у којој нема међусобног уважавања, поштовања, емоционалне блискости и отворене комуникације", објашњава Филиповићева.

"Теоријски може да изађе, у пракси то је тешко изводљиво"

Професор Милан Шкулић истиче да се у кривичноправном смислу, према нашем закону, особа која нема 14 година у време извршења дела сматра дететом, иако је починила тежак злочин, али може бити лишена слободе због менталног стања.

"Теоријски се може десити да изађе из менталне болнице, али је то у пракси тешко изводљиво, с обзиром на то да је био у стању да убије деветоро деце и једног човека и да рани још шесторо. Као млађи малолетник, а ако је урачунљив, најстрожа санкција би била четири године у казнено-поправној установи", наводи Шкулић.

Према његовим речима, у правном смислу и К. К. је оштећен у овом поступку, јер је трпео злостављање родитеља, иако је у животном смислу убица.

"Изречене казне детету-убици су близу максимума за та кривична дела, али из овога можемо да извучемо закључак да друштво мора да има боље механизме деловања, с обзиром на то да породица која има арсенал оружја код куће не обраћа пажњу на то шта се дешава у дечаковој души", закључује Шкулић.