Поједине стручне школе не могу ни да формирају одељења, друге немају где да шаљу ђаке на праксу

Држава даје 5.000 динара месечно осмацима који упишу занате, али школске клупе су и даље празне. Нико неће у обућаре, кројаче, завариваче, а то су само нека од дефицитарних занимања за које је планиран џепарац. Иако занати данас доносе добру зараду, у појединим стручним школама кажу да немају довољно ученика ни да формирају одељења.

Сви носимо ципеле и торбе, али нико неће да их прави. У Техничкој школи за дизајн коже у Београду, клупе за обућаре годинама су празне. Прошле, нису уписали ни једног ученика.

Божана Вуковић, директорка Техничке школе за дизајн коже у Београду подсећа да обућарска индустрија није развијена као некада.

"Не можемо очекивати да нам дођу одлични, врло добри ученици. Знате да је некада обућарска индустрија била развијена, да смо имали велике фирме, данас то више није случај", рекла је Божана Вуковић.

Није проблем само мањак ђака, већ и мањак фирми. Када школа и успе да сакупи групу ученика, тврде да немају где да их пошаљу на праксу.

Вуковићева каже да се само један привредник пријавио за дуални модел образовања.

"Фирма није прихватила јер кажу да су захтевни услови које фирма треба да испуни да би се могла пријавити и да би уопште била у том моделу образовања", истакла је директорка Техничке школе за дизајн коже у Београду.

Ђаци желе у куваре и конобаре

Ипак, слика није свуда иста. У Хемијско-технолошкој школи у Крушевцу, клупе за куваре и конобаре су, кажу, пуне.

"Ми имамо ученике који упишу трогодишњи смер са 80 поена, он може да фактички бира четвророгодишњу школу коју жели, али он жели баш ово јер жели тиме да се бави и исказује љубав према том послу", рекла је директорка Хемисјко-технолошке школе у Крушевцу Драгана Бањац.

Зашто се послодавци теже одлучују за дуално образовање

Улазак у дуално образовање за послодавце није само финансијски трошак, већ и организациони терет.

Из Уније послодаваца поручују да нико не гарантује фирмама да ће по завршетку школовања ученици остати код њих.

"Поред тог новца који су обавезни да издвоје за плаћање накнаде за учење кроз рад, они издвајају време, ресурсе, ангажују искусне раднике као менторе, а самим тим део њихове продуктивности одлази на ученике", објашњава Јелена Јефтовић из Уније послодаваца.

Истиче да запошљавање странаца тренутно успева да реши недостак кадрова на тржишту, али да то није дугорочно решење.

Улагање у младе, а не трошак

Ипак, статистика показује да се свест привреде мења. Према подацима ПКС, све је више компанија заинтересовано за модел дуалног образовања.

"Постоје појединачни случајеви где компаније можда не препознају како је то један значајан ресурс за образовање младих људи. Много је бољи пут кад млади људи са 15, 16 година могу да имају боравак у реланом радном окружењу када им се посвете инструктори из компанија", наводи директорка Канцеларије за дуално образовање Габријела Грујић.

Компанијама поручује да то није трошак, већ улагање у младе људе, у будући кадар.

У Србији постоји више од 300 средњих стручних школа, а мањак интересовања довео је до тога да се смерови попут ауто-механичара, армирача, зидара уопште не формирају у многим градовима.