Жене у архитектури и даље морају да се доказују више од колега

Прва жена архитекта у Србији Јелисавета Начић завршила је студије 1900. године. Оставила је значајна дела у српској архитектури и поред тога што је морала да се избори са много више препрека него њене мушке колеге. Данас су жене архитекте далеко бројније, али и даље морају да раде много више да би се избориле за своје место у професији.

Ева Ваништа Лазаревић каже да су на Архитектонском факултету у Београду посматрали и пребројали да у амфитеатру седи 80 одсто жена.

"Упркос томе, када изађу из факултетских клупа, велика већина њих ће само да ради код неког и има прилично мало шансе да се запосли у неком светском бироу и да буде продорна. И то је заправо разлог зашто смо и основали друштво пре 10 година", наводи Лазаревићева.

У бившој Југославији жене на челним позицијама великих фирми

Она додаје да су у Хидротехници, Енергопројекту и другим великим фирмама у старој Југославији на челним позицијама биле жене, које су радиле у Ираку и у Либији, али сада то више није случај.

Женско архитектонско друштво основале су 24 жене које се баве архитектуром да би се глас жена учинио видљивијим, присутнијим и равноправним у архитектури, урбанизму и обликовању простора.

Ања Ивана каже да је удружење током претходних десет година подстакло и помогло, заједно са другим удружењима која су се у струци овде етаблирала, да се архитектура као струка унапреди.

"Мислим да смо значајно променили слику архитектуре и женске креативности у струци и да смо, ако ништа, имали јаку дозу ефективности кроз изложбе, излагања радова нашег чланства, награђивања истих, као и сарадњу са многим другим организацијама на интернационалном нивоу које се такође баве подстицајем женског стваралаштва у архитектури", наводи.

Поред промоције женског архитектонског стваралаштва, промовишу се и трендови одрживе градње.

Председница Скупштине Женског архитектонског друштва Милена Зиндовић истиче да жене могу и морају много да допринесу јер су данас већина у архитектонској, а посебно у урбанистичкој струци.

"Када говоримо о заштити животне средине у градовима, ту урбанизам треба да има прву улогу. Ми урбанистичким правилима, процентом зеленила, ширином улица, како бисмо омогућили дрвореде, можемо пуно да променимо ту микроклиму у граду и да смањимо ефекат топлотних острва, допринесемо комфорнијем животу у градовима", наводи.

Одрживост у фокусу савремене архитектуре

Марија Ненадић Новаковић, председница ЖАД-а, каже да је одрживост данас постулат савремене архитектуре.

"Сви гледамо да архитектуру не учинимо толико монументалном колико одрживом. Колико ће она служити у наредним годинама, деценијама и вековима човеку, а и након тога", истиче Ненадић Новаковићева.

Она додаје да је циљ очување зелене архитектуре и увођење правила струке.

"Која ће оставити нашим потомцима планету Земљу онакву каква треба да буде", наводи Ненадић Новаковићева.

На иницијативу Женског архитектонског друштва сваке две године додељује се награда која носи име прве жене архитекте у Србији Јелисавете Начић, ауторкама које су оствариле изузетан допринос струци током своје каријере.