Читај ми!

Спасовданска литија са Појасом Пресвете Богородице на челу; патријарх Порфирије: Корак живе вере, наде и љубави

Литија коју су предводили патријарх српски Порфирије и игуман манастира Ватопеда Јефрем, са Појасом Пресвете Богородице, кретала се од Вазнесењске цркве до Храма Светог Саве где је служен молебан. Грађани су могли да целивају Појас, а у манастиру Ватопеду, у којем се Појас чува, припремљено је и 300.000 трака освештаних на Појасу које су се делиле верницима.

Патријарх српски Порфирије предводио је од 19 часова литију у Београду поводом обележавања градске славе, а овогодишње обележавање празника Васкрсења Исуса Христа – Спасовдана увеличало је проношење Појаса Пресвете Богородице који је стигао у Србију са Свете Горе.

Часни крст носио је Андреј Дробњаковић који је као ученик Математичке гимназије освојио бројне медаље на олимпијадама знања, а верницима је на крају литије и богослужења у Храму Светог Саве подељено 300.000 трачица које су освештане на Појасу Пресвете Богородице у манастиру Ватопеду.

Литије се кретала од Храма Вазнесења Господњег Улицом кнеза Милоша, а након тога и Улицом краља Милана, затим обилазно с десне стране кружног тока Славија, па даље Булеваром ослобођења до Светосавског платоа код Карађорђевог парка, када је дијагоналном линијом продужила право у Храм Светога Саве на главни западни улаз.

На раскрсници улица кнеза Милоша и краља Милана постављен је балдахин, односно "небо", под које је његова светост лично донела часни Појас Пресвете Богородице.

"Небо" су носили гардисти, а у литији поред ђакона, свештеника и других црквених лица учествовали су у ешалонима и војни кадети, ученици војне гимназије, културно-уметничка друштва, полицијски оркестар, високе званице и верници.

У Храм Светог Саве патријарх Порфирије унео је Појас који верници могу да целивају до 29. маја. 

Празник Вазнесења Господњег

Спасовдан се празнује увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.

У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као крсна слава али и заветина за читаво село.

Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.  

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.

Ова слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.

Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.

Обичаји на Спасовдан

Према народним веровањима, ово је најсрећнији дан у години за започињање нових послова и дан кад се "разбијао малер". Иако је Спасовдан у црквеном календару уписан црвеним словом, наши стари су веровали да би на празник требало започети посао који вам раније није полазио за руком да би се "срећа окренула".

Наши стари веровали су да би на Спасовдан требало устати рано – тако се дочекивао дан спасења рода људског.

После уобичајених јутарњих молитви, свако од укућана требало је да направи макар по један крстић од лескових гранчица који би наменио за чување куће, обора са стоком, њиве, дворишта, свуда где је била потребна заштита од злих сила.

Веровало се да крстић направљен од гранчица леске у рану зору на Спасовдан доноси срећу свакоме ко га направи и штити га од лоших енергија у наредних годину дана. Лескове гранчице нису биране случајно.

Наиме, наши преци су веровали да ово дрво има чудотворне моћи и да може да испуни жеље, отера ђаволе и призове срећу и благостање.

Јагоде су, према обичају, биле прва намирница која се износила на трпезу за Спасовдан. Веровало се да ово сочно и слатко воће симболизује срећу и берићет током целе године, па се зато прво и јело. Потом се износи спасовданска цицвара, јело на бази млека, сира, кајмака и кукурузног брашна.

 

четвртак, 11. јун 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом