Проширен списак клиника за ВТО о трошку државе – на листи 25 установа, а ко има право на поступак

Сандра Јовановић из ИВФ Центра каже да су критеријуми остали непромењени и да су, како истиче, "једни од најбољих у Европи и у свету".

"Старосна граница за жене је до 45 година и важно је да се прође комисија до тог рођендана. Нема ограничења у броју поступака за прво дете, а поступци су омогућени и за друго дете", наводи Јовановићева.

Додаје да је омогућена и донација репродуктивних ћелија преко Републичког фонда за здравствено осигурање, као и увоз ћелија из иностранства за више покушаја.

Једна од специфичности система у Србији је и то што право на поступак имају и жене без партнера.

"И сингл жене имају право да о трошку РФЗО-а уђу у процес са донираним сперматозоидима. Велики је број оних који испуњавају услове и могу да започну процес", истиче Јовановићева.

Наглашава да је најважније да се не одлаже почетак поступка.

"Најважније је да што пре, уколико имају проблем, започну процес. Много је већи успех вантелесне оплодње што су жене млађе, без обзира на то да ли имају партнера или не, успех највише зависи од година жене", додаје Јовановићева.

Кампања "За срце више"

Стопа фертилитета је на историјски најнижем нивоу широм света. До 2050. године предвиђа се да ће 151 земља имати стопу фертилитета нижу од нивоа просте репродукције. То су упозоравајући подаци. Зато је покренута национална кампања "За срце више", чији је циљ информисање и едукација.

"Цела кампања 'За срце више' има једну посебну идеју, а то је едукација и информисање како младих људи са фокусом прво на младе људе, а наравно и на оне мало старије у смислу у репродуктивном добу који сада размишљају о породици. Важно је да људи на време добију праву информацију. Не треба да буде притиска и пресије – одлуке морају да доносе сами, али уз адекватно знање", наглашава Јовановићева.

Кроз кампању су планирани водичи, саветовалишта и едукације, посебно намењене младима, како би се подигла свест о значају репродуктивног здравља.

Време као кључни фактор

Млади често одлажу родитељство, не узимајући у обзир биолошке факторе.

"Време је кључно и никад није доста причати о томе зато што сви мислимо да имамо безгранично време када је у питању стварање породице. Ми смо имали едукације са којима смо кренули и млади људи уопште не размишљају о проширењу породице са 20, 21 или 22 године, нити знају довољно о својој плодности", указује Јовановићева.

Због тога је, додаје, важно да се информације добијају од стручњака, а не са друштвених мрежа.

Као поруку паровима који се суочавају са неплодношћу, Јовановићева издваја упорност и благовремену информисаност.

"Упорност, али пре свега знање и информисаност на време", истиче Јовановићева, подсећајући да је и сама до потомства дошла након 14 покушаја вантелесне оплодње.