Из баште или са рафа – бирамо ли бољу цену или квалитет

Једно домаће јаје кошта 30 динара, док је у трговинском ланцу и до 10 динара јефтиније. Килограм домаћих батака достиже 500 динара, а у продавници се може наћи за мање од 300. С друге стране, домаћи кајмак уме да буде повољнији од индустријског. Разлике у ценама отварају питање шта заправо плаћамо када бирамо домаће производе. Анабел Влчек из Удружења органских и домаћих произвођача каже – квалитет, док Бојан Станић из ПКС-а сматра да нас за домаће пре свега везује бољи укус, те да храна купљена у супермаркету не мора да значи и нижи квалитет.

Гостујући у Београдској хроници, Бојан Станић из Привредне коморе Србије истиче да је кључна разлика у квалитету и перцепцији вредности.

"Разлика је пре свега у квалитету и у томе што су купци који препознају квалитет домаћих производа спремни да одвоје више новца како би купили домаћи производ него да оду и купе у маркету", каже Бојан Станић.

На питање о безбедности, он додаје да и мали произвођачи подлежу правилима и контролама.

"Уколико су прошли ветеринарску инспекцију и у складу су са ХАЦЦП правилима, производи са малих пољопривредних газдинстава свакако су квалитетни и безбедни", каже Станић, уз напомену да је важно где се производ купује, на регистрованој пијаци или од провереног произвођача.

Укус прави разлику

"Као када храну припремате на електричном шпорету или на дрвима, разлика постоји. Некоме ће се више свидети једно, некоме друго, али управо та разноврсност чини наше тржиште богатијим", сматра Станић.

Производи са малих газдинстава често се беру у пуној зрелости јер не морају да издрже дуг транспорт и складиштење, што доприноси свежини и пунијем укусу. С друге стране, потрошачи као мане наводе вишу цену, сезонску ограниченост понуде и сумњу у контролу квалитета.

Поверење се гради годинама

Анабел Влчек из Удружења органских и домаћих произвођача из Пивница објашњава да је цена резултат рада и посвећености.

"Домаћа производња представља наш живот. Сву енергију, љубав и време улажемо у производњу јер желимо да купцима дамо најквалитетније, оно што има прави укус. Потребно је више труда и радне снаге и мислим да купци то треба да цене", истиче Влчек.

Поверење, каже, не настаје преко ноћи, удружење коме припада на тржишту је од 2012. године.

Органски сертификат гарантује безбедност

"Директан контакт са купцима на пијацама и кроз кућне доставе један је од начина да градимо поверење. На друштвеним мрежама показујемо како изгледа наша органска производња и људи могу да виде порекло намирница које купују“, објашњава Влчек.

Органски сертификат, додаје, гарантује безбедност производа и омогућава купцима додатну проверу.

Мали произвођачи чине велику већину регистрованих пољопривредних газдинстава у Србији и имају важну улогу не само у ланцу снабдевања већ и у очувању руралних подручја, истакао је Бојан Станић из ПКС-а.

Поред савести произвођача, кључни су регулатива, контрола и подршка државе, али и спремност потрошача да препознају вредност онога што купују, сматрају саговорници Београдске хронике.

Анкете, међутим, показују да 70 одсто грађана храну купује у маркетима, 23 одсто на пијацама, а само седам одсто директно са села. Свако на крају бира између ниже цене и укуса "као некад".