Протосинђел Симеон, једини монах СПЦ у Колумбији, за РТС: Шесторо Колумбијаца примило православље на Богојављање

Српска православна црква је од 19. јануара и Богојављања богатија за још шесторо верника у Јужној Америци. 

На 1.310 метара надморске висине, у граду Бело код Медељина, у провинција Антиокија, једна девојка и петорица младих Колумбијаца добили су нова имена и како су поручили – пронашли свој мир у вери и традицији "који се као благо чувају вековима".

Православље у "дијалогу" са пејсажом Колумбије

На крштењу, један од младића је узео име Јустин, по српском свецу Јустину Поповићу, двојица име Естебан (Стефану Првомученику), затим имена Ана и Хоакин, по родитељима Богородице Марије, као и име Сантјаго (Свети Јаков), по првом епископу у Јерусалиму.

"То је била православна вера у дијалогу са колумбијским пејзажом. Молитве на шпанском уздизале су се и мешале са ваздухом овог планинског венца. Њихово путовање се не завршава у крстионици – оно тек почиње. А њихов долазак је најречитији доказ да светлост Богојављења наставља да сија, привлачећи оне који искрена срца траже истину", почиње разговор за Интернет портал РТС-а протосинђел Симеон Лопез, рођени Колумбијац и једини мисионар Српске православне цркве у овој земљи.

"Оно што повезује ових шесторо младих који су се крстили, јесте да су сви дошли у Цркву сопственом потрагом. Почели су да траже преко интернета. Неки су посетили друге цркве које се називају хришћанским, али које су секте, и почели су да траже на различите начине где би могли да препознају своју веру или где би могли да је хране. И дошли су у нашу Цркву", каже протосинђел Симеон.

Симболи живота у вери

Објашњава да је катехуменат – процес припреме за крштење – трајао између шест и осам месеци тако што би се сваког четвртка окупљали и он би им држао часове о хришћанству.

Додаје да је првих шесторо крштених православаца само део групе од 18 младих Колумбијаца који се спремају за тај чин.

"То су млади који већ знају шта је православна црква, већ практикују пост, што је једна од најтежих ствари за нас западњаке. Нека од правила и литургијских норми или искустава вере јесу пост, молитва, послушност, активно учешће у литургијским службама и испуњавање заповести честе исповести... Све су то знаци, симболи норми – начина живота који нас чине истинским хришћанима и који су праксе наше православне вере", наглашава овај свештеник који је и сам примио православље када је имао 22 године.

Психолог као "случајни" мисионар СПЦ

По професији психолог, православље је упознао "чистом случајношћу".

"Пожелео сам да започнем потрагу за вером у коју бих могао да верујем и да је практикујем. Руски путешественик ме је увео у веру причама о оцима из пустиње, па сам се површно упознао и о православној цркви. Ту је код мене почео мали 'калваријум'", присећа се отац Симеон.

У жељи да сазна више, обраћао се православним заједницама на тлу Јужне Америке, а одговор је добио од свештеника СПЦ из Аргентине.

Брзо је договорено да посети ову земљу и разговара са митрополитом Амфилохијем, оснивачем Епархије буеносајреске и јужноцентралноамеричке СПЦ.

"Са њим почињем да откривам и упознајем прелепу веру која је православна црква", каже отац Симеон.

Након тога одлази у Црну Гору, где је прво боравио у манастиру Петар Цетињски где се замонашује, а први монашки чин добија у манастиру Острог, где је служио.

"У Колумбију сам се вратио јула 2014. као јеромонах да отворим православну мисију патријарха српског овде, у мом родном граду Медељину", открива.

Стигма Пабла Ескобара

Бело – "варошица" од пола милиона становника где је крштено шесторо Колумбијаца надомак је Медељина – града који се од осамдесетих година прошлог века повезује са једним од најмоћнијих шефова јужноамеричких картела дроге – Паблом Ескобаром.

Ескобар је убијен 1993, а отац Симеон каже да памти насиље из тог периода, али да се та "историја" све више заборавља.

"Нажалост, наша земља и наш град имају ту стигму, ту 'етикету' да нас упоређују или нас доводе у везу са Паблом Ескобаром. Он је био једна личност која је постојала у осамдесетим годинама и то је све", каже.

Рођен у време када је Ескобар био на врхунцу моћи, отац Симеон памти насиље на улицама Медељина, али и дан када је Ескобар убијен. Ипак, наглашава да је овај колумбијски град заборавио ту прошлост и окренуо се будућности.

"Има још људи који га памте, али то су углавном странци који долазе и траже можда ту референцу на Пабла Ескобара. Али, у Медељину култура, друштво као такво, више не препознаје много Пабла Ескобара", наглашава.

Проблеми мисионарства у Јужној Америци

Додаје да Колумбијци мало тога знају о Србији, њеној култури, традицији и историји.

"Појам који имају о Србији је мало везан за ратове, за оно што се догодило у рату са НАТО-ом, за поделе које су имали, помало о Косову, али о Косову немају много референци", наводи отац Симеон.

Каже да томе доприноси и чињеница да је српска заједница у у овој земљи малобројна.

Као кључне проблеме ширења православља у Колумбији види друштвене, али економске факторе.

"Православну цркву не виде као историјску Цркву, већ је називају колоквијно 'гаражном црквом', што означава мале цркве или оне које тек почињу да постоје. Отуда је прва препрека за мисионара у Колумбији то непознавање вере и увереност да постоји само Католичка црква".

Додаје да је Колумбија, попут многих других земаља, суочена како са економским, тако и политичким и друштвеним проблемима.

За парохију СПЦ додатни проблем је финансирање.

"Економски део је веома велик проблем. Имамо цркву у кући која је изнајмљена. Верници који долазе не успевају да покрију све трошкове да бисмо могли да издржавамо свештеника или заједницу. Много је тешкоћа које се јављају, које, претпостављам, Црква увек проживљава када постаје мисија или када ствара, када носи Јеванђеље у нове земље, нове крајеве, нове границе. Суочава се са стварношћу тог времена", прецизира протосинђел Симеон.

Компликовано до икона

Отуда су и многи, наизглед мали проблеми, постају велики, попут набавке икона.

"То је мало компликовано, али истовремено и испуњујуће видети да упркос свим тешкоћама и препрекама које можемо имати, увек има људи који се повезују, упознају. Неки дођу, посете и остану, други дођу, посете и оду и постану пријатељи наше Цркве", каже на крају разговора једини парох СПЦ у Колумбији.

Помоћ сиромашнима

Парохија Свете Тројице у Медељину и протосинђел Симеон Лопез од 2014. године, заједно са фондацијом "Достојанствена Колумбија" (Colombia Digna), помажу најсиромашнијим породицама у Медељину.

Сада је већ традиција да се поводом најрадоснијег хришћанског празника дарују малишани у оквиру акције "Божић са децом".