Бадњи дан и Бадње вече – традиција, обичаји и значење бадњака и сламе

Православни верници који Божић славе по јулијанском календару обележавају Бадњи дан и Бадње вече, последњи дан Божићног поста и увод у прославу најрадоснијег хришћанског празника – Божића, којим се слави рођење Исуса Христа. Обележавају се традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама и породичним окупљањем око посне трпезе. Бадњак и слама симболишу молитву, заједништво и благостање у наредној години.

Бадњи дан је последњи дан Божићног поста и важан породични празник. На Бадње вече породица се окупља око посне трпезе и заједно дочекује празник рођења Христовог, симболизујући срећу и слогу.

Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара, Божићним постом, који представља прочишћење духа и тела.

У рану зору, пуцањем из пушака и прангија обележава се одлазак по бадњак – младо храстово или церово дрво. Секу га искључиво мушкарци, обично домаћин и најстарији син, и то пре изласка сунца.

Пре сечења бадњака дрвету се назива "добро јутро", честита му се празник и моли се да донесе здравље и срећу породици. Затим се дрво посипа житом, а у неким крајевима му се поклања и колач, посебно припремљен за ту прилику. Бадњак се не сме додирнути голим рукама, па онај који га сече обавезно носи рукавице.

Бадњак се засеца секиром укосо и то са источне стране. По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца, а оно што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем.

Током сечења, води се рачуна да дрво падне директно на земљу, односно да се не заустави на другом дрвету. Када се донесе кући, усправља се поред улазних врата, где стоји до увече, уочи Божића, када се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.

Уношење бадњака и сламе

Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Куца на врата, а када укућани питају: "Ко је?" одговара "Бадњак вам долази у кућу". Потом му домаћица отвара врата и обраћајући се бадњаку говори "Добро вече, бадњаче!".

Домаћин, ступајући десном ногом преко прага, уноси бадњак у кућу и поздравља укућане речима: "Срећно вам Бадње вече!" Укућани одговарају: "Бог ти добро дао и среће имао!" Домаћица га дочекује тако што по њему сипа жито из сита.

Носећи бадњак, домаћин обилази кућу квоцајући као квочка, а домаћица и деца га прате, пијучући као пилићи. Приликом обиласка сваког угла, домаћин баца по један орах, што се сматра жртвом прецима. Остали ораси и лешници се остављају у слами испод стола и најчешће се једу са медом. Ораси који су бачени у углове не смеју се узимати.

Након уношења бадњака, домаћин или домаћица уноси сламу и распоређује је по целој кући, посебно на место где ће бити постављена вечерња трпеза. При томе, онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу као пилићи. Преко сламе се ставља столњак, јер се, по старом обичају, вечера служи и једе на поду. Столице се износе, а домаћини и гости седе директно на слами.

После Божића слама се износи у двориште, шталу или амбар. Наши стари су њоме обавијали воћке како би боље родиле у наредној години.

Паљење бадњака

Бадњак се целива, премазује медом и поставља на огњиште. Када је бадњак на огњишту, према њему се морало понашати као према живом бићу – китили су га зеленим гранама, љубили, преливали вином и посипали житом.

Обичај налагања бадњака на ватру веома је стар. Деца "џарају" ватру – распаљују је гранчицама, изазивајући прегршт варница и искри. При томе говоре: "Колико искрица, толико парица, пилића, кошница…", набрајајући сву стоку и живину чије благостање прижељкују.

Негде се уз бадњак у кућу уноси и печеница, уз поздрав: "Добро вече, честити ви и Бадње вече". Укућани одговарају: "Добро вече, честити ви и ваша печеница".

Посна трпеза за Бадње вече – пасуљ, риба и чесница

По завршетку обреда домаћин окади цео дом и трпезу, запали свећу, изговори молитву, честита празник и Бадње вече укућанима и тек онда седају за трпезу.

На Бадње вече једе се искључиво посна храна. На трпези се налазе јела попут свеже или сушене рибе, пасуља пребранца, киселог купуса, туршије и посних пита. Обавезно се служе жито, мед, ораси и вино, док главни оброк садржи намирнице које симболизују просперитет и заједништво. Неизоставан део трпезе је чесница, која се ломи током вечере.

Током дана, домаћица у сито ставља све врсте житарица, суве шљиве, орахе и јабуке, које се постављају у врху стола за вечеру. Понегде се сито ставља под сто, а понегде поред огњишта. Тим житом посипају се бадњак, слама и полажајник, као симбол плодности и благостања.

Бдење на Бадње вече

Током ноћи пажљиво се пратило када ће бадњак прегорети. Некада су сви укућани остали будни док бадњак у потпуности не прегори, док је касније само један мушкарац остајао да бди.

Према обичају, свако ко се током године са неким посвађао, на Бадњи дан треба да се помири са том особом.

Симболика бадњака и сламе

Бадњак је, по правилу, младо церово или храстово дрво и као симбол представља дрво које су пастири донели, а праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Исус родио. Он такође наговештава дрво Крста Христовог.

Друга симболика бадњака огледа се у томе што његовим паљењем пред рођење Христово верници потврђују одрицање од старословенског паганског бога Бадње, чији је кип био дељан од дрвета.

Смисао бадњака је и у томе што се укућани око њега загревају љубављу, искреношћу и слогом. Светлост бадњака разгони мрак незнања и празноверја, а укућани се обасипају радошћу, милошћу, здрављем и обиљем.