Преминуо новинар Драган Штављанин

Драган Штављанин, новинар и уредник Радија Слободна Европа (РСЕ), аутор више књига и стручних радова, преминуо је у Прагу од последица тешке болести у 62. години живота, објавила је вечерас редакција РСЕ.

Све што је радио носило је јасан професионални печат. Великодушно је делио своје знање и време, испоручујући изузетно новинарство на свим нашим платформама, написале су његове колеге на сајту Радио Слободна Европа.

Када је Балкански сервис обележио 30. годишњицу, у архиви РСЕ пронађена је Драганова фотографија како извештава са грађанских протеста 1996/97. године у Београду.

Од репортера до уредника

Драганов пут водио је од репортера до уредника, а изузетан резултат је постигао када је током НАТО кампање против Србије 1999. године водио петочасовни ноћни програм Радија Слободна Европа. У тим месецима страха и неизвесности, РСЕ је у Србији достигао рекордну публику као један од ретких објективних извора информација, добијених од репортера присутних на свим странама сукоба.

Интервјуисао је светски познате личности, укључујући Леха Валенсу, Марију Тодорову, Јоргоса Папандреуа, Франсиса Фукујаму и многе друге, доказујући се као промишљен и цењен саговорник водећих гласова у политици, економији и спољним пословима. Каријеру на РСЕ завршио је као спољно-политички уредник.

Последњих година рада на РСЕ Драган Штављанин је покренуо видео-серијал "Post Scriptum", сажета објашњења глобалних дешавања – од Балкана до рата у Украјини; од демократског назадовања у Мађарској до ауторитаризма у Турској; од технолошке индустрије до ширења дигиталног утицаја Кине. Серијал је био један од најгледанијих садржаја на друштвеним мрежама РСЕ. Драган Штављанин је изградио и координирао мрежу дописника који су покривали Србију, Косово и Црну Гору. Са многима од њих остао је у професионалним и пријатељским односима и након 1999. године, баш као што је увек био радо виђен међу колегама и пријатељима у свим државама бивше Југославије.

Каријеру је започео у другој половини осамдесетих као један од најмлађих новинара у тада високо цењеном и популарном недељнику НИН, а наставио је у Радио Београду.

Привржен професионалном и етичком извештавању ту кућу је међу првима напустио одбијајући да прихвати строго контролисану уређивачку политику коју су наметали кругови власти Слободана Милошевића.

Верујући да промене у Србији могу бити изведене и у условима међународне изолације тадашње Југославије и ратова у окружењу, као помоћник министра информисања из редова нестраначких личности, прикључио се почетком деведестих тиму Милошевићевог опонента премијера Милана Панића.

Чачак, Београд, Праг

Аутор је више књига; међу његовим најважнијим делима је "Хладни мир: Кавказ и Косово" компаративна студија сукоба на простору бившег Совјетског Савеза, у којој је случај Косова послужио као кључна тачка – заснована на интервјуу који је урадио за РФЕ; као и "Балканизација интернета и 'смрт' новинара", књига о променама у новинарству у дигитално доба.

Магистрирао је на пољима међународних односа на Отвореном универзитету у Лондону и у Будимпешти.

Докторску дисертацију "Демократија и медији у ери глобализације" одбранио је 2012. на Факултету политичких наука у Београду.

Од Чачка где је рођен, преко Београда где је ушао у новинарске воде, до Прага где је живео скоро три деценије, прилагођавао се и играо разне улоге: био је супруг и отац троје деце, колега и незамењиви пријатељ.

Увек је остајао доследан, принципијелан, етичан и професионалан. Из болнице у којој се борио са најтежим изазовом, колегама на РСЕ упутио је поруку: "Наше повремене међусобне несугласице никада нису биле подстицане националном, верском или било којом групном припадношћу било кога од нас, већ различитим професионалним виђењима како да дођемо до најбољег резултата. И по томе смо оаза у свету подељеном по разним основама".

Од радио-репортера до аналитичара и писца, Драган Штављанин је до краја остао бриљантан, истиче у омажу свом колеги Радио Слободна Европа.