Лажни огласи, СМС поруке и кол центри – како варају савремене Језде и Дафине

Само путем интернет превара, грађанима је током 2022. године украдено око осам милиона динара, 2023. године скоро дупло – 15 милиона динара, а само у првих девет месеци 2024. чак 54 милиона динара.

Највећи број превара почиње на друштвеним мрежама – лажни огласи, спонзорисане понуде и профили који нуде брзе кредите или лаке зараде.

Следе СМС поруке са лажним линковима о пошиљкама и такозвани кол-центри који обећавају брзу зараду или повољне зајмове.

Иако су преваре преко кол-центара ређе, у само једној међународној акцији пре тачно годину дана идентификовано је око 120 жртава које су изгубиле око 12 милиона евра. Србија је са истражним органима Немачке и Кипра прекинула ланац, а један кол-центар је био у Београду. 

И то није све. Народна банка Србије је недавно упозорила грађане да се не задужују код привредних друштава која се неовлашћено баве пословима одобравања кредита, као и да не остављају податке о својим платним картицама.

Од Језде и Дафине до "Елита интернационала" – како су све преварени грађани

Деведесетих година, када је почео распад бивше Југославије, поверење грађана у банке је било озбиљно пољуљано. Немаштина, санкције и једна од највећих инфлација у историји, приморали су људе да се сналазе.

У то време су се појавили Дафина Милановић и Јездимир Васиљевић – оснивачи банака Југоскандик и Дафимент, који су грађанима нудили пирамидалну штедњу и невероватне камате на динаре и немачке марке, тачније, 10 до 15 одсто на немачке марке и 160 одсто на динаре на месец дана.

С друге стране, каматне стопе у Европи су у то време биле највише пет одсто месечно.

Испред банака су се стварали огромни редови, а људи су сатима чекали да ороче новац. Неки су продавали куће и аутомобиле само да би уложили новац код Језде и Дафине. Неки су заиста зарадили улагањем у пирамидалне шеме, међутим, многи су остали и без улога и без зараде од камата.

Јездимир Васиљевић је за само две године оштетио грађане Србије за више десетина милиона немачких марака. Када се тај износ прерачуна у данашњи новац, то је око 107 милиона евра са каматама.

Дафина Милановић, чија банка је нудила месечне камате на штедњу и до 160 одсто, називана је због тога српском мајком, а преко ноћи је постала највећи негативац. Према проценама НБС-а, преварила је више до 150.000 штедиша, узела око 450 милиона немачких марака и многе породице довела до руба егзистенције.

Никола Лазић, власник предузећа "Елита интернационал", 2008. године преварио је 1.802 особе и присвојио више од 35 милиона евра. Лазић је у просторијама фирме, која се налазила у Нушићевој улици у Београду, закључивао уговоре о зајму са грађанима и обећавао им да ће им на месечном нивоу исплаћивати камату од три одсто. Његове “штедише” били су углавном пензионери који су давали новац од отпремнина, наследства или животне уштеђевине.

Формално-правно, држава нема обавезу да обештети грађане и испуни обавезе приватних банака, али је 2002. године прихватила да то уради зато што су државни функционери деведесетих својим изјавама подстицали људе да улажу новац у пирамидалну штедњу.

До 2016. године, држава је исплатила дуг од 4,2 милијарде евра. Међутим, око 600.000 штедиша којима су депозити током деведсетих година били замрзнути није добило свој новац.

Како функционишу привредна друштва која се неовлашћено баве кредитирањем

Генерални директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга Народне банке Србије Бојан Терзић објашњава како најчешће функционишу привредна друштва која се неовлашћено баве кредитирањем.

“То нужно не значи да ће вам на превару узети неке податке да би вам узели новац. Већ се дешава да тзв. underbanked клијенти, тако се на енглеском обично називају они који не могу због кредитне способности да добију кредит. Они су најчешће кандидати да буду клијенти таквих привредних друштава. И то наравно не значи да они неће добити позајмицу. Добиће позајмицу, али ће бити огромне камате”, каже Станић.

Наглашава да то није дозвољено и да је Законом о банкама то кривично дело.

“Међутим, Народна банка Србије није овлашћена да утврђује и забрањује рад таквим привредним друштвима, већ је то посао полиције и тужилаштва”, додаје Терзић.

Како да знамо шта је банка, а шта не

Ако уђемо у АПР и видимо да је неко регистрован и да се бави финансијским пословима, на питање како да знамо да није банка и да не сме да се бави позајмљивањем новца, Терзић каже да је то прилично једноставно на нашем тржишту које је банкоцентрично.

“Једино банке могу да примају депозите и одобравају кредите. Има свега 19 банака, некад је било много више, сада је то укрупњено. Тако да имате 19 банака, имате шест институција електронског новца и седам платних институција, све то можете видети на сајту”, објашњава Терзић.

Додаје и да се поједине институције електронског новца и платне институције баве одобравањем кредита и то искључиво за потрошњу и до годину дана.

“Тако да у суштини, ајде да поједноставимо, ако нема онога ко вам нуди кредит на списку банака или неке од тих платних институција, то је вероватно неко ко се недозвољено и неовлашћено бави поземљивањем новца”, објашњава Терзић.

Истиче да су камате код привредних друштава која се необлашћено баве кредитирањем огромне како на месечном, тако и годишњем нивоу – то буде и по сто и по хиљаду процената.

“Они узимају узимају одговарајућа средства обезбеђења. Људи свашта залажу. Закон не забрањује да два физичка лица једно друго дамо позајмицу и да установимо у корист повериоца неко средство обезбеђења. Можемо да региструјемо залог у неким покретним стварима, машинама, аутомобилима, па чак се дешавало да су људи залагали некретнине”, каже Терзић.

Напомиње да Народна банка Србије није адреса за жалбе када је реч о таквим преварама.

Квази инвестициони фондови, огласи за брзе и лаке зараде

Ипак, Народна банка Србије поступа по притужбама када корисници платних услуга преварени од разних квази инвестиционих фондова, огласа за брзе и лаке зараде и слично.

“То се рекламира и на Јутјубу. Они их по пријави уклањају, али они поново плаћају нове огласе и тако даље. Они имају неколико понављајућих огласа где стално мењају адресе. Злоупотребљавали су ликове наших познатих спортиста, глумаца, некима су чак и додавали глас, наравно успомоћ вештачке интелигенције”, наглашава Терзић.

Истиче да се не може тако лако инвестирати тако што ће вас неко позвати телефоном, кликнути и тако што ћете новац пребацити на неки рачун, посебно на рачун у Србији неког другог физичког лица.

“Просто људи морају да се запитају да те ствари тако лако не функционишу”, додаје Терзић.

Оно што је занимљиво и оно што морамо да упозоримо грађане, да исто тако не прихватају да буду муле – односно да буду они чији ће се рачуни користити да се тако украде новац, држи на њиховим рачунима, јер ће кривично одговарати.

“Министарство унутрашњих послова већ предузима неке мере у сарадњи са Народном банком Србије и банкама како би се и ти рачуни идентификовали, а ми смо успоставили одређене законске механизме да ако се већ тај новац нађе на таквим рачунима, да имамо ефикасан начин да се врате оштећеним лицима, без посебног вођења кривичног поступка, чекања да се оконча поступак папирница, него одмах да се врати”, објашњава Терзић.

Говорећи о томе шта је нова мера додатне аутентификације, Терзић каже да неке банке уводе биометрију.

“Наравно имате неке кориснике који се жале и кажу зашто банка користи моје биометријске податке. Па зато што је то тренд свуда у свету. Управо у Европској унији банке гурају ка томе да аутентификацију трансакције или приступ мобилном уређају, између осталог, заснивају и на биометрији, јер је биометрија најтеже да се фалсификује и да се злоупотреби”, закључује Терзић.