Старост није проблем већ прилика – знање и искуство као помоћ у изградњи снажнијег друштва

Старије особе нису само примаоци помоћи, већ и важан део друштва који може да допринесе његовом развоју. На конференцији у Београду "Чија је брига моја будућност", поводом Међународног дана старијих особа, речено је да људи данас живе дуже и да је то једно од највећих достигнућа човечанства.

"Нико ми не ускраћује подршку, али ми је нико и не пружа. Не идем ти нигде, нико ми не долази. Немам непријатности, јер и не долазим у контакт са осталим светом" – ово је једна од исповести из Извештаја о дискриминацији старијих и реалност је многих старијих у Србији.

Они су чешће жртве превара и манипулација. Сиромаштво и слаб приступ социјалној и здравственој заштити живот им чини још тежим.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић примером је указала на то да операција заказана за три године осамдесетогодишњем грађанину не значи исто што и другим млађим грађанима.

"Неопходно је, између осталог, обезбедити финансијску сигурност у старости, која подразумева одржив систем пензијско-инвалидског осигурања, боље повезивање новчаних давања са услугама социјалне и здравствене заштите, већи обухват, доступност, континуитет, приступачност и разноврсност свих услуга подршке у локалним заједницама", објаснила је Јанковић.

Неке државе старост не схватају као проблем и терет већ као прилику. Аустрија има дугу традицију подршке социјалној заштити и инклузији старијих.

Разговором до смањења генерацијског јаза

Амбасадор Аустрије у Србији Кристијан Ебнер каже да свако јутро разговара са својим ћеркама како би успоставили дијалог и смањили генерацијски јаз.

"Свако јутро за доручком разговарам са својим ћеркама, које имају 11 и 13 година. Иако је то и даље више монолог него дијалог, потребно је да развијам додатне вештине да би то дошло до дијалога. Међугенерацијска солидарност није само вредност. То је стратегија за отпорност, стратегија за очување културног сећања, за саосећање", рекао је Ебнер.

Чињеница је да је европско становништво све старије, али то не значи да најстарији треба да буду пасивни примаоци помоћи, поручују из Уједињене нације.

Матилда Мордт, стална координаторка УН у Србији, каже да знање, искуство, отпорност старих помажу да се изгради снажно и правичније друштво.

"Чињеница да више људи данас живе здравије и дуже јесте једно од највећих достигнућа човечанства. Позивам да и даље радимо на томе, да промовишемо здраво старење и сребро економију и да спречимо дискриминацију старих на глобалном нивоу", наводи Мордт.

Оцењује да је усвајањем стратегије о активном старењу до 2030. наша земља показала да ће још више радити на побољшању живота старих.