Мајке као неформални неговатељи - који су изазови и законска решења

Сазнање да дете има неизлечиву болест или инвалидитет мења живот породице. Мајке које су преузеле улогу неформалних неговатеља, поред многих проблема, због бриге о детету приморане су да напусте послове, а многима је повратак на тржиште рада тежак.

"Све оно што сам ја тих пет година радила са дететом док сам била код куће са њим, доведено је у питање мојим повратком на посао, јер заправо он није престао да буде особа са инвалидитетом, тако што сам се ја вратила на посао. Мени је доктор у једном моменту рекао - 'ти да паднеш овде и умреш, ја не бих могао да ти продужим боловање'. И ја сам схватила да више никада нећу моћи да радим нормалан посао", каже Ана Кнежевић, председница Удружења "Ево рука".

Невена Петровић Јојић из Удружења особа са аутизмом додаје да има деце са аутизмом која имају поремећаје сна, која не спавају целу ноћ, која имају проблема са исхраном.

"Мора неко то дете да одведе на логопедско-дефектолошке третмане, а нема простора где би та мајка отишла на посао", каже Јојићева.

Флексибилно радно време као спас

Поред тога што теже долазе до посла, скоро 90 одсто га ни не очекује, показују истраживања.

Из Удружења "Ево рука" решење виде у изменама Закона о раду. Помогло би флексибилно радно време, тродневна радна недеља која би им, кажу, олакшала пут до посла.

"Није јасно дефинисан појам непосредне неге лица које је у породичном окружењу - да сам ја инжењер електротехнике али истовремено и неговатељица", напомиње Ана Кнежевић, истичући да нема ко да је замени.

Могућа решења

Марија Девић додаје да тренутно постоји опција да родитељи деце са тежим стањима раде минимум 50 одсто радног времена, али да буду плаћени у складу са бројем сати које одраде.

"Једно од решења би било да буду 100 одсто плаћени, тако да послодавац плаћа четири сата, а остатак држава", наводи Девићева.

Из Завода за социјалну заштиту кажу да са надлежним министарствима треба заједно да нађу решење за флексибилно радно време и предлоге изнесу послодавцима.

"Можда том родитељу одговара да ради само ноћу или му одговара да ради само од шест поподне до осам увече, мами најчешће, док се тата не врати са посла. Истина је да је реч о високозахтевном процесу", рекла је Славица Милојевић из Завода за социјалну заштиту.

Осим што су мајке, код куће су и медицинске сестре и неговатељице, а за те послове не примају плату. Значило би им и да коначно добију статус родитељ-неговатељ, који би им донео и новчану накнаду из области радних односа.