Еколошке организације против измештања метеоролошког радара "Самош" на Гудурички врх

Због својих природних карактеристика, као и богатог биљног и животињског света који га насељава, Гудурички врх је стављен под заштиту још пре више од четири деценије.

"Још 1982. године држава је утврдила да је приоритет на подручју Вршачких планина — заштита природе. Од тада се сви облици коришћења усклађују са тим циљем, а не обрнуто", објашњава Дејан Максимовић, представник мреже Пошумимо Војводину.

На том локалитету тренутно важе режими првог и другог степена заштите. У зони првог степена строго је забрањена свака градња, као и сеча шума, док је у другом степену дозвољена искључиво изградња објеката који служе заштити природе и управљању шумама.

Шта подразумева премештање метеоролошког радара "Самош"

Крајем прошле године, Покрајина је донела одлуку о измени просторног плана како би се омогућила изградња метеоролошког радара на Гудуричком врху. Планирано је да се постојећи центар "Самош" измести, јер се у његовој непосредној близини планира изградња ветропарка, а ветротурбине негативно утичу на функционисање радарских система.

"Планирана је и изградња приступног пута дужине око 6,5 километара, од села Мало Средиште до Гудуричког врха, ширине 3,5 метара. Верујемо да ће тај пут бити асфалтиран, што би представљало озбиљно нарушавање природе. Тренутно до врха води земљани пут, довољан за пролаз једног теренског возила. Поред тога, планирано је и копање рова уз трасирани пут ради полагања електричних и оптичких каблова", наводи Дејан Максимовић и додаје да се измене просторног плана покрећу искључиво како би се изашло у сусрет инвеститору – на штету природе.

"Уместо да надлежни органи ограниче простор намењен ветропарку и број ветротурбина, они ће изместити радар. То представља јасно подилажење интересима приватних компанија", указује он

Захтеви еколошких организација

Због тога су еколошке организације упутиле захтев покрајини да стави ван снаге одлуку о покретању измена и допуна просторног плана подручја посебне намене – Вршачке планине.

"Други захтев је да се одреди друга локација за радар, ван граница заштићеног подручја природе Вршачке планине, као и ван других заштићених простора чије је проглашење у току. Ми нисмо против изградње ветропаркова, али смо за то да се делује плански и на начин да се задовоље сви јавни интереси, а заштита природе је јавни интерес који је држава већ одредила на Вршачким планинама", истиче Максимовић.

У Еколошком покрету Падина, који би требало да управља будућим специјалним резерватом природе "Долине код Падине", а који је у поступку заштите и граничи се са простором где је предвиђена изградња ветропарка, кажу да деле забринутост колега и подсећају да закони о заштити природе постоје управо како би спречили да се заштићена подручја нарушавају.

"Уколико се ветроелектране и други пројекти обновљивих извора енергије граде на рачун заштићених подручја, тада је потребно поставити питање, да ли таква градња заиста доприноси одрживости или јој заправо штети? Одрживи развој не сме да буде изговор за нарушавање природних вредности које смо дужни да сачувамо", наводе у Еколошком покрету Падина.

Пројекти од јавног интереса и заштита природе

Обновљиви извори енергије су, додају, из различитих разлога, на глобалном нивоу, постали пројекти од јавног интереса, па се за њихову реализацију често мењају постојећи закони у сврху преласка на зелену енергију. 

"Европска унија је, на пример, усвојила низ мера за убрзану изградњу пројеката обновљивих извора енергије након почетка рата у Украјини, преко REPowerEU плана, који је усвојен 2023, са циљем да се смањи зависност од руских фосилних горива. Када се административне процедуре скраћују, то аутоматски значи да за одобравање оваквих пројеката неће бити сагледани и узети у обзир сви прописи и тиме ће се често или углавном они градити на уштрб природних добара", додају.

Упозоравају да би будућа ветроелектрана "Самош" требало да се простире на изузетно квалитетном пољопривредном земљишту, упркос томе што је једно од основних ограничења да се у те сврхе користи девастирано и земљиште нижег квалитета.

Иако ова ветроелектрана није планирана да се гради на простору будућег Специјалног резервата природе "Долина код Падине", чланови удружења страхују да ће она свакако утицати на тамошњи биодиверзитет.

"Проблематично је што се једина два пара степских соколова хране на пашњацима Специјалног резервата природе 'Долине код Падине', те ће од свог гнездилишта до подручја храњења морати да пролазе поред око двадесетак ветрогенератора, од укупно 142 планирана. Подсећамо да је степски соко изузетно угрожена врста птица, с обзиром на то да се број одраслих јединки на светском нивоу процењује на 12.000 до 30.000", додају.

Након измештања, осматрање радарског центра ништа неће ометати

У Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине потврђују да је на основу закључка Владе, усвојен извештај РХМЗ-а о измештању радарског центра "Самош" на Гудурички врх, јер и већ изграђени ветропаркови у Јужном Банату у извесној мери сметају осматрању овог центра.

"На новој радарској локацији, Гудурички врх, овај проблем ће бити у потпуности решен са постојећим ветропарковима и добијен простор за изградњу нових, на целом простору Јужног Баната. Постављањем метеоролошког радара на надморској висини од 675 метара, сви ветропаркови, и постојећи и будући, биће испод његовог радарског хоризонта и неће ометати осматрање", наводе у овој институцији.

Да би се метеоролошки радар "Самош" изместио на Гудурички врх, објашњавају, потребно је да се омогући изградња дела приступне саобраћајнице на подручју у којем важи први степен заштите. Овим се уважава интерес заштите природе, као и обавеза реализације закључка Владе, јер се ради о обављању делатности од општег интереса, будући да је радар задужен за читав Јужни Банат.

"На терену већ постоји шумски пут који се користи за обављање радова у области шумарства, а истим путем крећу се и туристи. Планирана приступна саобраћајница омогућиће и приступ видиковцу, чију је изградњу град Вршац одобрио грађевинском дозволом у јуну 2024. године. Шумски пут заједно са локацијом метеоролошког стуба изузети су из режима првог степена заштите и пребачени у режим другог степена заштите, што обухвата површину од око осам хектара", додају у Покрајинском секретаријату.

Све активности око измештања радарског центра "Самош" предузимају се на основу закључка Владе

Обавештење о ревизији студије објављено је на сајту ресорног министарства чиме су се стекли услови за покретање новог поступка заштите овог природног подручја, а којем се еколошке организације противе.

"Иако је носилац поступка израде измена и допуна плана Агенција за просторно планирање и урбанизам, овај секретаријат, као формални предлагач одлуке о изради и измени и допуни Просторног плана посебне намене Вршачке планине, сматра да иницијатива за стављање ван снаге покрајинске одлуке није оправдана јер се све активности предузимају на основу закључка Владе, а у циљу стварања услова за несметано обављање послова у оквиру надлежности РХМЗ", додају.

У Покрајинском заводу за заштиту природе кажу да немају информацију да се измештање метеоролошког радара "Самош" врши због изградње ветроелектране. Подсећају да је поступак доношење акта о измени режима или престанку заштите на неком подручју прописан законом.

"Акт о престанку заштите се доноси у случајевима када подручје изгуби вредности због којих је стављено под заштиту или у случају када се прогласи јавни интерес", наводе.

Подсећају да је тренутно под неком врстом заштите 15 одсто површине Војводине. Заштићена подручја заузимају готово 10 процената, издвојени полигони са стаништима строго заштићених и заштићених дивљих врста око четири одсто, а ту су и два међународна еколошка коридора, Дунав и Тиса, који се простиру на 1,57 одсто површина северне покрајине.

У Србији је мање заштићених подручја него што је просек у свету

Посматрајући државу у целини, проценат заштићених подручја значајно је мањи, око девет процената.

"Србија се тренутно налази испод светског и европског просека када је реч о заштити копнених и морских подручја. Док је светски просек око 15 одсто копнене заштите и око 7-8 процената заштићених морских подручја, у Србији су ти проценти значајно нижи. Тенденција је да се у наредном периоду ова заштита повећа, али је исто тако важно водити рачуна о квалитету управљања овим просторима", објашњава Вања Јакшић из WWФ Адриа Србија.

И у свету и у Србији се, додаје, у претходном периоду дешавало да се мењају режими заштите ревизијом и то није новина. Оно што се ређе ради јесте потпуно скидање заштите са неког подручја.

"Постоје случајеви у свету где је заштита одређеног заштићеног подручја укидана. Један од последњих и најпознатијих примера је у Бразилу, где је током мандата председника Болсонара дошло до екстензивног крчења шума у Амазонији", указује Јакшићева.

Индустрија и убрзани развој диктирају трендове да заштићена подручја буду буквално последња оаза највреднијих делова екосистема.

"У свету постоје одређени случајеви где је управо на уштрб индустрије, заштита природе стављена у запећак. Међутим, постављени су одређени циљеви, првенствено мислим на 30x30, где би требало да свака земља има 30 одсто своје територије под заштитом", каже Јакшићева.

Стручњаци кажу да је јако важно очувати заштићена природна подручја, поготово што су утицаји климатских промена све израженији. Такође, важно их је имати и из разлога очувања биодиверзитета, као и природних процеса и самих екосистема. Због тога се пажљиво морају доносити одлуке о томе како ускладити јавни интерес са заштитом природе.