Србија изгубила 660.000 становника од 2011. године

У првој половини ове године рођено је скоро 1.500 беба мање него у истом периоду прошле године, показују подаци Републичког завода за статистику.

"Било би добро да је тај пад мањи. Видећемо другу половину године. Највише беба се, иначе, рађа у јулу, августу и септембру. Просечна старост мајке која се одлучује на рађање је 29 година", наводи Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику.

Јована Ружичић из Центра за маме каже да држава може да уради много тога да подстакне рађање, најпре да обезбеди систем који функционише, да се сви закони поштују и да свако може да оствари своја права.

"Пуно наших закона јесте океј, али када дође до примене, не испадне увек тако како би требало. На пример, у породилиштима, закони говоре да би жене требало добро да се третирају, али искуства показују да свака десета жена у Србији бира да никада више не постане мама због искуства које је имала у породилишту", објашњава Јована Ружичић.

Ружичићева наводи да услови зависе од породилишта до породилишта.

"Има породилишта где су услови заиста добри и неких где апсолутно нису добри и све између тога, али оно што ипак оставља највећи утисак је како су жене третиране", напомиње Ружичићева.

Центар за маме се залаже да држава стимулише повратак жене на посао.

"Држава би могла да помогне тиме што ће отписати део пореза и доприноса на њену плату после породиљског и тиме заштитити ту жену да не добије отказ након породиљског. Требало би да имамо више вртића и да буду намењени и слободни и за децу чији родитељи не раде како би могли да се запосле", каже Ружичићева.

Сви треба да радимо, додаје Јована Ружичић, на већој родној равноправности.

"Жене не рађају јер највећи део обавеза морају да обаве саме, а не би смело да буде тако. И очеви могу исто што и мајке, па хајде да их подржимо", наводи Ружичићева.

Становништво све старије

Осим што нас је све мање, становништво нам је све старије, па се очекује да ће 2041. године сваки четврти становник бити старији од 65 година. Знатно је смањен и број жена у репродуктивном добу.

"Године 2025. године имаћемо 5,2 милиона становника. Бићемо просечно старији за две до три године. Просечна старост становништва биће 46,4 године. Половина становништва живеће у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Новом Пазару. Повећава се број општина са мање од 5.000 становника и са од 5.000 до 10.000 становника", каже Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику.

Између два последња пописа, 2011. и 2022. године, број становника у Србији смањен је за више од пола милиона. Сада већ тај број премашује 660.000 становника. Сваке године, у просеку изгубимо град величине Кикинде, око 85 одсто због негативног природног прираштаја – годишње је више умрлих него живорођених, а разлику чине миграције.

Колико је људи напустило земљу 

Годишње у просеку 11.000 људи више оде из Србије него што се врати у земљу.

"Између два последња пописа, Србију је напустило око 147.000 становника.  Просечна старост људи који одлазе у иностранство је између 30 и 35 година. Најчешће одлазе у Европу, а враћају се после одређеног периода. Повратници у просеку имају 44 године", објашњава Бјелобрк.

Стручњаци кажу да велики народи не морају да страхују толико од досељавања других народа као радне снаге. Имамо ли ми разлога за страх – постоје ли показатељи да би Срби у наредних 50 или 100 година могли постати мањина у сопственој земљи или чак нестати као народ?

Демограф Владимир Никитовић каже да нико не зна шта ће бити за 50 или 100 година.

"Ако посматрамо претходних 100 година, видимо да су десиле толико драматичне миграционе промене које нико није могао да претпостави. Трендови показују да ће се десити смањење броја становника у Србији и удела доминантне етничке групе, тј. Срба, у популацији. То је нешто што је типично и за читав овај регион у коме живимо", објашњава Никитовић.

Негативан природни прираштај више од 30 година 

Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику наводи да, према попису из 2022. године, у Србији живи око 5.400.000 Срба.

"То је око 81 проценат укупне популације. Године 2011. било их је око 5.900.000. Када говоримо о 2022. години, на другом месту су Мађари, затим Бошњаци, Роми, а све остале националне мањине имају удео мањи од једног процента", каже Бјелобрк.

Тренд да годишње имамо више умрлих него живорођених почео је 90-их. Више од 30 година погођени смо негативним природним прираштајем.

Према речима демографа Владимира Никитовића, почетак негативног природног прираштаја регистрован је већ 1989. године у Војводини.

"То се није догодило преко ноћи. То је резултат што већ 100 година ниједна генерација није достигла просту репродукцију, да имате двоје деце, колико год ми мислили да јесте. Током Другог светског рата имали смо нагли пад, што је било очекивано, а затим је уследио компензациони период који је био врло кратак, краћи него у многим другим државама, што је заправо био почетак демографске кризе на коју су тадашњи демографи упозоравали", каже Никитовић.

Напомиње да чак ни у време СФРЈ није постојала права популациона политика.

"Ми тада чувену демографску дивиденду, вишак радне снаге, нисмо мудро искористили него смо се њега отарасили, радника на привременом раду у иностранству. Док су земље Западне Европе, код којих је тај компензациони период фертилитета чак дуже трајао, већ тада знајући да су ти трендови очигледно такви, кренули са постепеним увозом радне снаге", каже демограф Владимир Никитовић.

Ни у последњих 20 година, оцењује Никитовић, мере за повећање броја становника нису одговарајуће.

"Мере у последњих 20 година такође представљају гашење пожара јер су фокусиране само на један сегмент, који није небитан, али фактори који утичу, ако говоримо само о фертилитету, сложени су и не можете само на један сет фактора утицати и очекивати да ћете имати извесно неки резултат. Резултати које ми видимо, то је благи пораст трећег и четвртог детета у породици, али код слабије образованих, тако да то нису резултати који могу омогућити оно што бисмо као друштво желели", објашњава Никитовић.

Како повећати број становника

Државе прибегавају бржим решењима – број становника повећавају довођењем радне снаге из иностранства, а мање се игра на карту природног обнављања становништва.

"То јесте бржа варијанта. Ако играте на побољшање природног фактора, треба вам 20-25 година да та деца, која би се родила у већем броју, доспеју на тржиште рада, што је кључни фактор за тржиште рада. У том периоду ми имамо мањак, као и све друге земље", каже демограф Владимир Никитовић.

Никитовић каже да, ако посматрамо шта се догађа у западној Европи у последњих пола века, они сигурно нису желели на да тај начин, нити им је то била почетна идеја, мењају структуру свог становништва, али су били принуђени да увозе радну снагу из других културолошких кругова, из неких удаљенијих предела и да су се најпре окренули ближима, попут Балкана.

Држава доноси разне подстицајне мере за рађање. Републички завод за статистику прати ефекте и о томе обавештава надлежне. Градови и општине би могли више да раде на пољу подмлађивања становништва.

"Треба да самоиницијативно доносе мере, да схвате озбиљност ситуације на локалном нивоу и да покушају младим људима да пруже неке подстицаје, најпре да остану на тој територији, а онда да се одлуче да постану родитељи", сматра Бјелобрк.

Према Закону о финансијској подршци породици с децом, на пример, жена из Немачке која у нашој земљи роди дете и има статус стално настањеног странца, добиће 500.000 динара за прво дете, као и жена из Србије.

Што се тиче и теорије и праксе из демографије, стално говоримо доносиоцима одлука да мера за прво дете није нужна, већ тек од другог и трећег. То је изузетно велики издатак, а суштински не мења ништа, наглашава демограф Владимир Никитовић.