Епархија: Угрожена специјална заштићена зона српског православног манастира Богородице Хвостанске код Истока

Локалитет Богородице Хвостанске налази се у законом установљеној специјалној заштићеној зони, а окупљање се догодило у среду 23. јула 2025. gодине.

"Овај чин представља директно кршење одредби Закона о специјалним заштићеним зонама. Током обреда римокатолички свештеник са Косова, Фран Кољај, одржао је говор са отвореним националистичким порукама, користећи запаљиви језик који подстиче међуетничку и међуверску мржњу, у очигледној намери погрешне интерпретације историјски документованих чињеница и ради присвајања наслеђа Српске православне цркве", саопштено је из Епархије рашко-призренске.

Епархија најоштрије осуђује ово тешко кршење закона као наставак низа провокација усмерених против СПЦ, и ургентно позива међународне субјекте да се активно ангажују на заштити угрожених верских и културних добара СПЦ, и обезбеде поуздане међународне гаранције Цркви у условима све учесталијих кршења важећих правних норми и одсуства адекватних реакција косовских институција.

Током овог чина свештеник Кољај одржао је политички говор са изразито националистичким садржајем, заговарајући нетрпељивост према лицима која нису албанског етничког или римокатоличког порекла, посебно усмеравајући нападе на православне Србе и муслимане, што се види из говора и без икакве историјске и правне основе називајући добро документовани српски православни манастир "етнички албанским и илирским".

На фотографијама се виде лица која више личе на политичке следбенике него на вернике, што читав чин чини отвореним скрнављењем свештеног места.

"Овај поступак уједно представља озбиљну злоупотребу верске службе у политичке и националистичке сврхе. Није познато да ли је ова најновија провокативна злоупотреба верског обреда и простора изведена уз знање или одобрење католичког бискупа на Косову", истиче Епархија рашко-призренска.

Из Епархије подсећају да је средњовековни манастир Богородице Хвостанске реконструисан на темељима старије базилике током треће деценије 13. века. Изграђен је у препознатљивом архитектонском стилу рашке школе, под црквеним покровитељством након успостављања Српске православне епархије Хвостанске 1219. године, епископског седишта које је основао Свети Сава. Манастир је остао у непрекидној литургијској употреби Српске православне цркве све до краја 17. века, о чему сведочи богатство сачуваних документарних извора и црквених артефаката. Након тога, манастир је претрпео оштећења у бурним историјским догађајима, запустео је, а грађа је постепено одношена.

Данас су на овом месту сачувани само остаци велике средњовековне цркве, пратећих објеката и утврђења. Локалитет је темељно истражен од стране истакнутих археолога у последњим деценијама, уз обимну документацију која је сачувана. Бројни средњовековни натписи и документи из 13. века и касније сведоче о духовном и историјском значају овог светог места.

Будући да је реч о верском и културном добру од изузетног значаја, око остатака цркве Богородице Хвостанске је 4. јуна 2008. године, уз више од четрдесет других већих или мањих заштићених зона које обухватају српске средњовековне цркве и манастире, успостављена Специјална заштићена зона у пречнику од 100 метара, у складу са Законом о специјалним заштићеним зонама.

Унутар ове зоне, никакве забрањене или ограничене активности, укључујући јавна окупљања, не могу се одржавати без претходне сагласности СПЦ и Савета за спровођење и надгледање.