Како дневни боравци мењају живот деце са проблемима у понашању

Да деца са ситних прекршаја или сукоба са вршњацима, родитељима и школским ауторитетима не пређу на крупније деликте, то би била главна, превентивна улога дневних боравака за децу са проблемима у понашању.

Јавно слушање Одбора за права детета одржано је како би се прибавиле неопходне информације и стручна мишљења за увођење услуге дневног боравка, која је у надлежности локалних самоуправа.

"Одбор за права детета посвећује посебну пажњу теми која се односи на превенцију и спречавање свих облика насиља које укључује децу. Ту су, између осталог, препознати проблеми деце у сукобу са законом, како оне која су кривично одговорна тако и оне која нису, а немају одговарајућу подршку породице и заједнице", рекла је Ана Брнабић, председница Скупштине Србије.

"Ми знамо да у свакодневној пракси управо недостатак овакве институције је изазвао многе проблеме, једноставније речено, није се знало шта са том децом радити. Када се систем увеже, сигуран сам да ће за врло кратко време то показати одређене резултате", каже Зоран Пашалић, заштитник грађана. 

Тежак пут до лиценце и мањак стручњака

Идеја да се уведу дневни боравци за децу са проблемима у понашању није нова. У Београду, где нема установе тог типа, одлука да се услуга покрене донета је 2023. године. Међутим, тежак пут до лиценце и мањак стручњака који би радили са децом, неки су од разлога што се на покретање услуге још чека.

Адвокат Јелена Дренча је рекла да актуелни правилник предвиђа да један стручни радник може да ради само са пет корисника.

"Када се има у виду да градски Центар за социјални рад евидентира 2.600 деце са проблемима у понашању у сукобу са законом за 2023. годину, јасно је да је потребан огроман број стручних радника, а организације које се том услугом баве немају капацитета да запосле велики број људи осим ако им град Београд у томе не помогне", додаје Дренча.

Четири лиценцирана дневна боравка за децу

У Србији постоје четири лиценцирана дневна боравка за децу са проблемима у понашању – у Бору, Крушевцу, Крагујевцу и Краљеву, где тренутно раде са дванаесторо деце, узраста од 10 до 15 година.

"Сам стандард услуге јесте висок и услуга је мало скупља, град Краљево издваја буџетска средства и суфинансира један део ове услуге. Важно је рећи да је што се тиче дневног боравка покренут клуб за младе и то је једна од превентивних активности и показало се на територији нашег града да је јако битно увезивање система социјалне заштите и образовног система", каже Биљана Зорић Димић, директорка СОС Дечјег села, Краљево.

У боравку се уче социјалне вештине

Предвиђено је да у дневном боравку буду два до четири сата, међутим, остану и дуже. За многе боравак постане сигурно место где полако уче социјалне вештине које им недостају.

"Младима треба заправо да буду прихваћени. Они кад дођу у дневни боравак осећају да су узрочници и да су главни проблем, а они када дођу овде ми једноставно прихватимо ту децу таква каква јесу, дамо им неко поверење и радимо на односу да би кроз тај однос заиста могли да правимо неке промене", каже Светлана Јовановић, специјални педагог СОС Дечјег села у Краљеву. 

Најзначајнија је, кажу, повратак у клупе и одлука да се школа заврши. На путу до тога, наглашавају важну улогу родитеља, са којима се такође ради у дневним боравцима, индивидуално или заједно са децом. Неки управо ту науче да се међусобно чују и разумеју.