Вештачка интелигенција у медијима – шта ради машина, а шта новинар

Србија је међу прве три земље по расту дигиталног оглашавања, али и међу последњима по обиму инвестиције у ту област. Тржиште дигиталног оглашавања у Европи достигло је историјски рекорд, готово 119 милијарди евра и представља више од 67 одсто укупних трошкова оглашавања. На тај раст утиче и примена вештачке интелигенције, која се све више користи и у новинарству, речено је на конференцији у београдском Дому омладине.

Алати за коришћење вештачке интелигенције нису потпуно прилагођени српском језику и донедавно готово да нисмо могли да их користимо.

Павле Златић, директор дигиталних операција недељника Велике приче, наводи да су транскрипција, аудио и видео садржаји, провера правописа у тексту, преводи – сад већ на неком задовољавајућем нивоу у 90 одсто случајева, док у 10 одсто мора да уради човек.

"Оно што је можда ту важно рећи да није у питању колико човек мора да уради, него је на човеку да и даље уради потпуну проверу тог садржаја", додаје Златић.

Послови који се препуштају вештачкој интелигенцији

У Европи од 40 до 50 одсто медија користи неки од алата вештачке интелигенције, уз обавезну проверу кредибилности података, а код нас тек почиње употреба чет-ботова и разних програма за обраду текста и слике. Све медијске куће у Србији озбиљно размишљају како да уведу вештачку интелигенцију.

Зоран Станојевић, уредник Интернет портала РТС-а, истиче да већ има неких послова, као што је прекуцавање разговора, који су углавном препуштени вештачкој интелигенцији.

"Примећује се да је неке текстове писала вештачка интелигенција и илустрације се све више појављују, тако да то надире у новинарству, али је неопходно да се у што бржем периоду то нормира, да би се знало где и како може да се користи", додаје Станојевић.

Какве стратегије праве у Великој Британији

У Великој Британији медији праве сопствене стратегије употребе вештачке интелигенције. То не значи нужно и смањење броја запослених, већ могућност да се они више посвете креативном раду, кажу у Фајненшел тајмсу.

"Ја обично користим аналогију из туризма у коме сам некад радила. Када је Букинг дошао, хотели нису затварани због тога, већ је резултирало тиме да им не треба сопствени веб-сајт нити велики маркетиншки тим. И ми би могли да кажемо нешто слично", каже Лиз Лон из Фајненшел тајмса.

Дводневна конференција "Дигитални дани" окупила је око 600 стручњака из земље и иностранства, који су на предавањима и тематским панелима представили најновије податке о примени вештачке интелигенције на дигиталном тржишту.