Таковска 10: Пола године студентских блокада – између захтева и политике

Владимир Пејић из агенције за истраживање јавног мњења "Фактор плус" каже да нико у новембру није могао да претпостави да ће блокаде и протести трајати дуже од шест до седам месеци, нити у ком ће се правцу развијати.

"Изненадили су политичку сцену. Променило се и много и ништа. Када кажем ништа, мислим да се у политичким односима није променило много – доминантна политичка фигура је и даље Александар Вучић, и има више поверења према испитивањима јавног мњења. Са друге стране, у смислу протеста, имамо позитивне и негативне ствари, и тешке ситуације за универзитете и опозицију", истиче Пејић.

Подсећа да су се догодиле многе ствари, као и више великих протеста и један огроман скуп 15. марта, али и физички обрачуни, појаву студентских организовања и пленума.

Ванредни професор Факултета политичких наука Бојан Вранић наводи да је из његове перспективе, студентске блокаде на почетку схватио као нешто што ће трајати недељама.

"Студенти су током претходних месеци показали, а и власт повратно одговорила, конзистентност и доследност у циљевима, коју дуго нисмо видели на политичкој сцени. Са друге стране, видели смо отпор према променама код Српске напредне странке и коалиционих партнера и све време се налазимо у пат позицији, иако микро померања заиста има", истиче Вранић.

Сматра да се тренутно друштво и држава приближавају времену које је важило пре блокада.

"Приближавамо се ономе што сам ја неколико пута називао монополом СНС-а над истином, који је важио пре студентских блокада. Током већег дела блокада, тај монопол је био разбијен. У почетку, народ је имао апсолутно неповерење у све оно што је власт гарантовала и студенти су показали да алтернативна стварност у Србији заиста јесте могућа. У последњих месец и по, чини ми се да Српска напредна странка поново успоставља ту врсту контроле и намеће наратив о илузији масовне мобилизације опозиционе стране", напомиње Вранић.

Медијски аналитичар Никола Томић објашњава да се студентске блокаде и протести могу поделити у две фазе. Како наводи, за њега је до краја фебруара студентски покрет деловао и градио се као нека врста друштвеног покрета који је био и надполитички.

"Па чак у неким својим елементима и антиполитички. Успео је у нечему веома важном. Прво, да уздигне на пиједестал принципе одговорности и транспарентности у јавном говору и у свести многих грађана, са којима смо – и као држава и као друштво – кубурили дуги низ година или деценија. Друго, студенти су свесно или не, намерно или не, успели да каналишу незадовољство једног реално немалог броја грађана на ненасилни начин", каже Томић.

Наглашава да је покрет у политичку фазу ушао са путовањима студената у Стразбур и Брисел.

"Са једне стране, то је био и њихов покушај интернационализације и идеологизације протеста као прозападног или проевропског", закључује Томић.

Студенти, опозиција и улазак на политичку сцену

Професор Вранић сматра да су у подели карата у претходних шест месеци, професори и многи други очекивали нешто што студенти нису декларативно обећали.

"Понашали смо се помало детињасто, ако то тако може да се каже. Студентске блокаде су инструмент за испуњавање четири основна студентска захтева. Сада је дошло до политизације, али је она подстакнута очекивањима која сада ангажовани грађани, чак и кроз ове зборове, показују, а то је да сада студенти морају да ураде нешто", указује Вранић.

Појашњава да је све време присутан јаз између опозиције и студената.

"Студенти су већ тада могли да кажу, имате опозицију, изволите па је подржите. Са друге стране, опозиција је тражила прелазну владу коју су студенти, колоквијално речено, искулирали. Није било нападања, али није било ни сарадње. Не можете имати политику у којој сте одсекли све мостове", сматра Вранић.

Пејић објашњава да је истраживање о тренутној друштвено-политичкој кризи проблематично због питања исхода.

"Шта је био исход? Студенти су више пута говорили да је исход промена система, али је то сувише широка тема. У том смислу, први корак је био, вероватно, промена власти. Многи су то очекивали, не треба уопште сумњати у тако нешто, али временом, кад је почело да се лута са тим, дошли смо у ову фазу која је актуелна данас, а то је да су људи разочарани или једноставно не знају шта је заправо и била идеја", наводи Пејић.

Како каже, проблем са одређивањем реалне подршке студентском и грађанском покрету је у томе што ју је тешко израчунати, зато што ни студентски покрет није легитимисан у потпуности.

"Мобилисали су велики број људи са различитих страна. Свако је у њима видео нешто што је њима одговарало. Неки су видели националну, други проевропску, трећи проруску причу... Суштински, у питању је хетерогена група. Сада не знамо ко иде на изборе, ко су људи и шта су идеје… Пре или касније, на неки начин ће морати да се легитимишу", сматра Пејић.

Власт, избори и термини

Томић сматра да је власт на почетку протеста деловала конфузно, јер је била у позицији на коју, како истиче, није навикла. 

"Тако је било до априла, а сада су се консолидовали. Власт није навикла да је њен противник стално у офанзиви и нешто ради и организује... Као да неко држи конце у својим рукама, а да су они принуђени да реагују и играју дефенсивно. Велика опасност за власт је била да њене присталице буду дубоко разочаране у оно што виде као неспособност или попустљивост према нечему што сматрају лошим за земљу. Митинг Покрета за народ и државу у формирању у Нишу је имао кључну поруку: 'Завршено је са захтевима'. То су многи око СНС-а желели да чују", наводи Томић.

Говорећи о потенцијалним ванредним изборима, Вранић подсећа на календар претходних избора на разним нивоима и чињеницу да ће у појединим општинама локални избори, према редоследу, бити одржани у 2026. години.

"Дакле, 2022. године имали смо опште изборе, председничке, београдске и изборе за 12 локалних самоуправа. Њихови редовни избори су 2026. године, у априлу. Ако пратимо логику Српске напредне странке, није искључено да ће ти избори послужити као полигон или тест", наводи Вранић.

Наглашава да му се чини да избора, у сваком случају, неће бити пре конституисања Покрета за народ и државу, чије је формирање заказано за 28. јун и Видовдан.