"Да се дечја граја боље чује" – донаторско вече у Гучи за изградњу игралишта у Пребиловцима

Међу најстадалнијим селима у свету током Другог светског рата сврстани су Пребиловци. До августа 1941. године бројало је око хиљаду становника, а усташки покољ преживела су само 174 житеља.

Српска православна црква је канонизовала страдалнике, а изградњом Храма васкрсења Христовог сваке године велики број верника поклони се моштима пребиловачких и доњохерцеговачких мученика.

Алекса Драгићевић, председник МЗ Пребиловци, каже да је и после толиких страдања, заиста дошло време да се ту гради.

"Тај храм је изграђен 2015. године, баш у овоме тренутку се гради један конак, поред тога храма и приликом изградње конака, светиња у Пребиловцима ће прећи у манастир. Тако да ће то место увек вечно да живи, а управо плато поред манастира је предвиђен да се изгради спортски за мале спортове", рекао је Драгићевић.

Драгачевски привредник Ратко Вукићевић активно се укључио у акцију за изградњу игралишта, организовањем донаторске вечере под слоганом "Да се дечја граја боље чује“. Обезбеђена је трећина средстава, али очекује да ће иницијатива бити подржана и из других делова Србије.

Ратко Вукићевић, привредник из Гуче, каже да га је један човек из Пребиловаца питао откуд помажем Пребиловце кад никакве везе нема са Пребиловцима.

"Али ја му кажем: сви ми имамо и те какве везе са Пребиловцима. Нажалост, то је трагедија целог српског народа, није само Пребиловаца. И не смемо да заборавимо. Ми треба да одемо тамо, да обиђемо, да видимо и да помогнемо да направимо мало спортско игралиште да се деца из та три српска села ту окупљају, да се та дечја граја боље чује", каже Вукићевић.

Пребиловци данас броје 40 становника, који су чврсто решени да остану на херцеговачком камену, упркос нимало лаким околностима живота.

"Имамо доста обећања са свих страна, али некако се то само завршава на тим обећањима. Највећи проблем садашњице Пребиловаца је водовод, који ми ето у 21. веку немамо ту воду, а имамо обећање из Владе Републике Српске и Владе Републике Србије, али то никако да се оствари, да се то заврши", каже Алекса Драгићевић, председник МЗ Пребиловци.

"Мислим да ће се доласком у Пребиловце и сусретањем уживо с тим људима који још тамо живе, додуше у много мањем броју и са њиховим страдањем пробудити код нас Срба доброта и топлина, коју имамо. И да ћемо сви заједно учинити све не само сад да се поново чује дечја граја на игралишту, него да се помогне да се живот у Пребиловце врати", наводи др Душица Тољић Шулубурић из Чачка, потомак Љубице Екмечић из Пребиловаца.

У томе ће истрајавати и потомци преживелих Пребиловчана, али и сви који сматрају да у васкрсењу тог страдалног села треба приступити како се то чини у обнови сваке српске светиње.