Читај ми!

Око: Блокаде, настава и политика – какав је маневарски простор факултета

У мају, када се година на факултетима уобичајено приводи крају, сада се разматра да ли, и како, настава треба да почне. Ректор и поједини декани преговарају са Владом и студентима у блокади. Поједини факултети отпочели су или почињу онлајн наставу, док студенти у блокади кажу – крај ће бити када то ми одлучимо. Декан Хемијског факултета Горан Роглић каже да су студенти у блокади својим активностима друштву донели "више користи него штете" и да декани свих факултета раде на томе да академска година не буде изгубљена. Професорка Медицинског факултета у Београду Валентина Арсић Арсенијевић наводи да је у реду да се студенти баве политиком, али да би у том случају требало да ослободе факултете од политичког деловања, уз нагласак да су "направили штету" самим тим што велики број њихових колега није могао да дипломира или заврши мастер и докторске студије.

Премијер Србије Ђуро Мацут каже да је задовољан дијалогом са представницима универзитета и академске заједнице и истиче да је "Универзитет у Крагујевцу практично одблокиран, а Универзитет у Нишу почиње да ради у великом капацитету". Истиче и да је "политички део студентских захтева у великој дефанзиви", очекујући стабилну ситуацију у наредних неколико месеци.

Редовни професор и декан Хемијског факултета Горан Роглић подсећа на недавне разговоре представника универзитета и декана факултета са студентима у блокади високошколских установа на Саобраћајном факултету, наводећи да ће дијалог да бити настављен, уз што скорије резултате.

"Атмосфера је била коректна и на академском нивоу. Присуствовали су представници свих факултета. Надам се да ћемо пронаћи заједничко решење у циљу спаса Београдског универзитета. Најновији студентски захтев о расписивању ванредних парламентарних избора није ни разматран, а не знам чак ни да ли је још увек уврштен као званичан", истиче Роглић, алудирајући на иницијативу коју су студенти у блокади изнели 5. маја. 

Редовна професорка Медицинског факултета у Београду Валентина Арсић Арсенијевић каже да је у почетку подржала студентске захтеве, али да је врло критична према блокадама зграда факултета и универзитета.

"Колеге и ја бавимо се штетом која је настала током шестомесечних блокада. Подржала сам захтеве и учествовала на протестима, била врло критична према раду државних, али и универзитетских органа у претходне три или четири године. Студентске протесте доживела сам као начин да се универзитети и високо образовање поправе. Међутим, израчунали смо да за пола године блокада најмање 20.000 студената није могло да дипломира на основним студијама, без мастер и докторских програма. Такође, 180.000 студената није могло да полаже испите и слуша наставу", наводи Арсић Арсенијевићева.

Роглић није сагласан са констатацијом колегинице око настале штете, истичући значај студентских протеста и блокада у "буђењу и ослобођењу великог дела народа у Србији".

"То су урадили својим шетњама и другим активностима. Према мом мишљењу, корист је већа од штете. Година није изгубљена и спремни смо да урадимо све како бисмо спречили да академска година буде изгубљена", наглашава декан Хемијског факултета.

Онлајн настава и (не)поремећени стандарди

Професорка Медицинског факултета у Београду Валентина Арсић Арсенијевић сматра да су модели повратка на наставу које су од 19. маја покренули Економски и Факултет организационих наука "извидница за друге".

"Имам озбиљне резерве према онлајн настави, посебно на Медицинском факултету. Универзитет са једне стране онемогућава да студенти слушају наставу и полажу испите, док са друге стране омогућава избор емеритус професора у тренутку када је универзитет у блокади. Будимо доследни, за то сам да сви стану, а не да једни трпе штету, а други да профитирају. На делу је академско лицемерје", тврди Арсић Арсенијевићева.

Професор и декан Хемијског факултета Горан Роглић ни у овом случају није сагласан са ставовима своје колегинице са Медицинског факултета у Београду и наводи ситуацију у којој као декан Хемијског факултета није спреман да било коме потпише отказ, до чега би, како указује, дошло уколико се избори у звања не би одржавали.

"Хемијски факултет је учинио све да се на нашем факултету нормално одвијају седнице Наставно-научног већа, као и избори у звања наставника и сарадника и то сигурно не представља лицемерје. Што се тиче избора емеритуса, Сенат има календар седница, правилник о избору професора емеритуса и тим правилником је предвиђено на којој седници Сената се бирају емеритуси. Не видим ништа спорно", сматра Роглић.

За Арсић Арсенијевићеву, ипак, тренутно стање на факултетима и универзитетима је одраз, како каже, политике двоструких стандарда.

Маневарски простор 

На питање који је маневарски простор декана и представника факултета у конкретној ситуацији, професор Роглић указује на то да је он сужен, али да се разговори са студентима у блокади настављају.

"Имамо власт која интензивно крши законе у последњих неколико месеци. Влада у техничком мандату изнедрила је уредбу о изменама одредби норматива и стандарда рада, када је екстремно повећан наставни, а смањен истраживачки опсег рада професора, чиме су смањене и плате", објашњава Роглић.

Са друге стране, саговорница са Медицинског факултета тврди да су студенти најпре покренули велику анализу друштвеног стања, указујући на његове аномалије, као и да су закључно са 15. мартом, када је у престоници Србије одржан велики студентски и грађански протестни скуп, доносили позитивне одлуке.

"Све оно што су позитивно урадили, чини ми се, постало је контрапродуктивно. Имамо друштво блокада, то није позитиван термин. Нисам сасвим сигурна колико ће оно што је било позитивно бити валоризовано и на тим футуристичким изборима. Да ли ће факултети одблокирати тек онда када се заврше избори? Може да се догоди да универзитет сам себе затвори. Добро је да се студенти баве политиком, али да ослободе универзитете", закључује Арсић Арсенијевићева.

Емисију Око у целости можете погледати у видео-запису на почетку текста. 

среда, 21. мај 2025.
18° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом