Пријемни, школарине и надокнаде наставе и даље под знаком питања – неизвестан крај и почетак академске године

Према неписаном правилу, а у редовним околностима – Универзитет у Београду предлог уписних квота усваја већ у фебруару, што накнадно добија и потврду Владе.

Број самофинансирајућих студената и висину школарине одређују сами факултети, у складу са акредитацијом. Конкурса, међутим, још нема, а ни матуранти нису спремни, јер морају да надокнаде пропуштено.

"Што се Универзитета тиче, спремни смо да пријемни испит буде у јулу или септембру, у складу са инструкцијама. Један део факултета је спреман да ове године иде без пријемних испита, заврши упис. То су факултети који имају мање интересовање за упис", каже проф. Горан Роглић, декан Хемијског факултета у Београду.

Надокнада чека и студенте старијих година. Прошле недеље стигао је и позив ректора свим актерима Универзитета да заједнички обезбеде услове за завршетак школске године и упис нове генерације бруцоша.

"Ова школска година није готова и треба је третирати као могућу да се заврши, померањем почетка следеће или променом система организације наставе и испитних рокова, у договору и са студентима, и ресорним министарством, и државом", истиче проф. Велимир Шећеров, декан Географског факултета у Београду.

Одлука ФОН-а

Одлуку о почетку надокнаде наставе донео је и Факултет организационих наука.

"Циљ је да се обезбеди континуитет у образовању за студенте којима је то потреба или жеља, али наглашавам – без наметања обавезе другима и уз пуно разумевање за специфичне околности у којима се налазимо“, наводи проф. Марко Михић, декан ФОН-а.

Према његовим речима, овом одлуком покушавају да сачувају академски ток рада, али и да не угрозе и не наруше дијалог који ФОН има са својим студентима.

"Могућа су решења као што су продужење семестра, прилагођени испитни рокови или евентуално померање термина пријемног испита, али уз претходне консултације са Универзитетом и ресорним министарством. Најважније је да ниједан студент – садашњи или будући – не буде оштећен и добије прилику да настави образовање", каже Михић.

Хибридна настава

Сагласност за наставу на даљину даје Министарство просвете факултетима који то затраже, а Национално акредитационо тело ажурира списак. До сада су на списку два универзитета – државни новопазарски и крагујевачки, 34 факултета и 16 академија струковних студија и високих школа.

"Високообразовне установе не могу самостално одлучивати о увођењу хибридног модела који је примењиван и у периоду короне, већ то могу имплементирати уз претходну сагласност Министарства просвете. Национални савет за високо образовање, такође, дао је тумачење да је то могуће", указује проф. Небојша Здравковић, директор Националног акредитационог тела.

Здравковић објашњава да се на њиховом сајту сваки дан повећава број високошколских установа које су добиле сагласност за извођење наставе у хибридном формату.

Школска година по правилу почиње 1. октобра. Одређена одступања, али не велика, јесу могућа, кажу у ресорном министарству.

"Свако одлагање почетка године и сви захтеви ка продужењу постојеће до 1. или 15. новембра, или децембра – имамо различите захтеве – подразумева да је неопходно радити законске измене прописа који регулишу права студената", поручује др Александар Јовић, помоћник министра за високо образовање.

Разговори представника Владе и државних универзитета настављају се следеће недеље.