Три школарца, домарска плата и очева борба са карциномом – породица Шљивић чека на помоћ

Петочлана породица Шљивић, из Блачког села Попова, живи од 26.000 динара прихода, које мајка Јулијана зарађује као домар у школи, док се домаћин куће који је некада био на бранику отаџбине на Косову и Метохији, бори са карциномом плућа. Троје деце до школе кроз шуму пешаче два сата.

Њихова немаштина толико је велика да од жеља имају само оно што се код других одувек подразумева. Можда зато ни тежак ранац, пешачење и страхови за Валентину, Милицу и Страхињу нису препрека на путу до знања.

"До школе имамо девет километара у једном правцу. Углавном идемо пешке, али када нас некада неко повезе, онда нам то буде скраћени пут. Одавде до Попове, док сиђемо, идемо пешке. Није свеједно зато што има животиња", прича Милица Шљивић, ученица шестог разреда ОШ "Стојан Новаковић" у Блацу.

Валентина је једини ђак првак у селу Попова, где је после 10 година школа поново отворена.

"Кад сам била мала једва сам знала слова. Учитељица ме је научила да сабирам, читам, научила ме је да пишем", каже најмлађи ђак у породици Шљивић.

Хвали је њена учитељица Валентина Лазић. Истиче да је паметно дете, радознала, весела и слободна, иако, како каже, живи у тешким животним условима.

Навикнути на немаштину и са надом у бољу будућност

Удаљеност и сурова природа нису једини проблеми породице Шљивић, која живи у засеоку Кавгалија и до првих комшија има четири километра. До њих се стиже лошим и изрованим земљаним путем, пешице или теренским возилима.

"Не видим неку будућност за децу, отежано је њихово школовање. Не видим перспективу да би деца овде опстала. Доста је километара удаљено. Код нас су јаке велике кише, кошаве, знају да буду јаки ветрови", брине мајка Јулијана Ивановић Шљивић.

Навикнути на немаштину, Јулијана и Добривоје никада се нису жалили, нити тражили помоћ. Кажу да су се до сада углавном сами борили са недаћама и да им је битно да деца не буду гладна, да их послужи здравље и да заврше школу.

"Ја што сам оболео, оболео сам, али тешко ми је за децу што пешаче оволико, немам никакво превозно средство. Да могу да живим још неку годину још, ако могу децу нешто да обучим, а није ми више до живота ако ми верујете", тешке су речи оца Добривоја.

Хуманитарна организација "Срби за Србе" покренула је акцију помоћи за породицу Шљивић. Циљ је, како кажу, да им обезбеде нову кућу ближе школи, болници, продавници, послу и другим људима.