Шта млади прво помисле о деведесетима и зашто осећају да их још проживљавамо

Која је ваша прва асоцијација на деведесете? Бомбардовање, турбо-фолк, редови за хлеб? Сигурно имате свог неславног фаворита. А да ли сте се некада питали како млади доживљају године које нису, на њихову срећу, живели?

Музеј деведесетих, у сарадњи са Институтом за филозофију и друштвену теорију, спровео је истраживање међу младима од 18 до 30 година.

За највећи број испитаних, сваком трећем, спонтане прве асоцијације на деведесете године прошлог века су рат, бомбардовање, грађански рат, геноцид, избеглиштво.

Скоро 23 одсто њих каже да им прво на памет падну хиперинфлација, санкције, криза, сиромаштво, несташица, глад, шверц, рестрикције, редови.

Готово 14 одсто наводи да су то друштвено пропадање, протести, анархија, распад СФР Југославије, Слободан Милошевић и пораз српства.

За 11 одсто то су криминал, мафија, дрога, пиштољи, насиље, земунски клан.

Културу и музику поменуло је 10 одсто испитаних и ту су турбо-фолк, кинематографија, екс-ју рок, ЕКВ, Ђогани Фантастико, кич и шунд, алетрнативна сцена, видео-игре.

На крају, три одсто испитаних помисли на шушкавце, тренерке, моду, животињски принт.

Школа најслабији извор информација

Као кључне догађаје навели су бомбардовање, распад СФР Југославије, ратове (етнички, братоубилачки, грађански), (хипер)инфлацију, Пети октобар, бомбардовање Београда, увођење санкција, рат на КиМ, студентске протесте.

Наводе да су информације о деведесетим сазнали прво од родитеља, затим преко Јутјуба, портала као што је Пешчаник, а најмање у школи.

Када их питате како виде правац којим се креће Србија, на скали од 1 до 10, дали су оцену 2,65, чиме говоре да верују да Србија иде у погрешном правцу и да немају веру у политику.

Површно баратање информацијама

Историчарка Ана Радаковић, која је радила на овом истраживању каже за РТС да су млади врло искрено одговорили да не знају много о томе што се дешавало деведесетих година прошлог века и да су сопствено знање проценили као "просечно ка слабом".

Како наводи, признали су да најмање знају о ратовима на простору некадашње Југославије.

Према њеним речима, истраживање је показало, јер се оно превасходно тиме бавило, да они врло површно баратају информацијама и да је њихово мишљење интерпретативног карактера.

Радаковићева сматра да је лоше не само за наше него и свако друштво да се барата неким информацијама без спознаје суштине.

"Ако говоримо нешто и користимо то као фразу или флоскулу, тешко да ћемо донети неку праву одлуку у будућности", каже Ана Радаковић.

Милошевић прва личност која им падне на памет

Истиче да прва личност из деведесетих који им пада на памет је Слободан Милошевић који је поприлично негативно окарактерисан.

Много испод Милошевића, односно много ређе је Зоран Ђинђић, углавном у неком позитивном светлу, додаје историчарка.

Потом долази Жељко Ражнатовић Аркан, па затим Ратко Младић и Радован Караџић за које се везују подељене емоције.

"Оно што је мени лично било интересантно, јесте да неко је једно време био лидер опозиције деведесетих, Вука Драшковића, нико није споменуо", наглашава Радаковићева.

Неки су, каже, показали своје незнање тиме што су спомињали Јосипа Броза Тита.

Зашто се у школи најмање говори о деведесетима

На питање зашто најмање сазнају о томе у школама, Радаковићева каже да има више разлога.

"Иако је у нашим уџбеницима и наставним плановима и програмима и те како остављено простора и времена да се наставници са својим ученицима тиме баве, једно друго истраживање је показало да се суочавају са великим бројем проблема када се дотакну те теме", наводи Радаковићева

С једне стране, ту је друштвени притисак и непостојање јединственог консензуса који би они могли са сигурношћу пренети, каже историчарка.

А ту је, додаје Радаковићева, страх да би родитељи ђака могли да им замере на интерпретацији тих догађаја.

"Ако се узмемо у обзир да су ти наставници који сада предају млађи, нису се током студирања бавили деведесетим као контроверзном и осетљивом темом. Они су можда били сведоци, можда чак и учесници, па су им те теме компликоване и емотивно тешке", каже Ана Радаковић.

Зашто мисле да и даље живимо у деведесетим

На питање какаве емоције млади имају према турбо-фолку, моди и култури деведесетих, Радаковићева каће да они то посматрају као "егзотичну појаву".

У вези са тим што сматрају да Србија није на добром путу, Радаковићева наводи да је то управо због тога што осећају свеприсутност деведесетих у негативном смислу.

"Константно враћање на неке конфликте из тог доба је оно са чиме желе да се суоче кроз разговор али у сигурном окружењу где неће бити етикетирани као отпадници од своје групе", напомиње Ана Радаковић и додаје да желе да се помире са тим и крену напред.