Врховни рабин Асиел: Пасха је рођендан јеврејског народа, излазак из египатског ропства

Пасха је помичан празник који увек пада у пролеће 14. дана месеца нисана по јеврејском календару, односно марта и априла. Обележава се више од три хиљаде година и познат је као празник пролећа и бесквасног хлеба. У односу на Пасху утврђује се и датум Ускрса по јулијанском календару. Завршава се на дан великог хришћанског празника Ускрса.

Према речима Исака Асиела, врховни рабин Јеврејске заједнице, излазак Јевреја из египатског ропства је рођендан јеврејског народа који је био поробљен у Египту. 

Излазак Јевреја из ропства

Међутим, каже да излазак није био чин некаквог револуционарног устанка против Фараона, јер је народ био толико поробљен да је стењао од тежине рада. Мојсије, који је одрастао на двору Фараона, је у једном тренутку видео како један египатски надзорник туче, он је то прекинуо, убио тог Египћанина и морао је да побегне. И побегао је и временом се оженио и био је пастир.

"У једном тренутку има сусрет са Богом. Бог му каже да треба да се вратиш, да изађеш пред Фараона и да изведеш народ из ропства. Мојсије каже, нађи ти неког другог, нисам уопште за тај посао, уз то имо је и неку говорну ману и стално је покушава да се на неки начин ослободи те дужности. Међутим, Бог је инсистирао, послао га је, Мојсије излази пред пред Фараона и каже, пусти мој народ, иде да служи Богу. А Фараон пита, ко је тај Бог и где видите? Каже, идемо у пустињу. Ха-ха, какав је то Бог у пустињи? Нил је божанство, Фараон је Бог и тамо где је плодност, ту је и обиље и ту је Бог", прича врховни рабин.

Додаје, да потом у једном тренутку почиње обрачун Бога Мојсијевог, то је Бога Израела, са боговима Египта и то оних  десет зала, пошасти које су пуштене на Египат.

"Ако погледате симболику тога, сваки од тих покушаја је заправо обрачунавање са једним од божанстава Египта. Жабе, божанство у Египту. Сунце, божанство у Египту. И до последњег удара који је био помор прворођених и међу људима и међу стоком. Али Бог је заобишао јеврејске куће и тај назив Песах долази од глагола Пасах, што значи мимоићи", објашњава Асиел.

Страдали су, каже, само прворођени међу Египћанима, али не и прворођени међу Јеврејима и такође и свако прворођено од стоке.

Празник бесквасних хлебова

И након тога, када је Фараон рекао, идите, народ излази, и то се, истиче рабин, зове празник "бесквасних хлебова". 

Објашњава и да је празник добио такав назив, зато што Јевреји нису могли да добију довољно времена да направе нормалан хлеб. Хлеб је - вода, брашно, квасац и минимум 18 минута да нарасте. 

"Међутим, ни толико није могло, морали су да пеку, и то је тај хлеб без квасца. Међутим, излазак се десио толико брзо да тесто није стигло ни да ускисне и тај празник ми славимо уназад, на догађај који се одиграо пре 3.345 година. Али оно што је суштина, није то била револуција предвођена Мојсијем, него се Бог умешао у историју и извео народ у слободу. Уместо да служе Фараону, служе Богу", нагласио је Асиел.

Наводи да Јевреји у пустињи добијају Тору, појашњава, политичким језиком добијају устав и онда треба да уђу у обећану земљу да тамо направе друштво које неће бити карбон копија египатског друштва: И заиста како га Библија види, један хоризонталан тип друштва у којем постоји демократизација знања, да свакако може да се образује и по својим заслугама да заузме место у друштву којем припада.

То је, истиче, основна идеја која је и религијска и има неку своју друштвену позадину и прави се један потпуно други тип друштва који је у античком свету био потпуно непознат.

Како се празник обележава 

Према речима врховног рабина, празник се у синагоги обележава молитвама, а што се тиче породице историја пред празник је већ почела.

"У нашој кући ми смо већ почели да чистимо стан од било чега квасног, треба склонити посуђе које се користи током године. Да се узме посуђе које је искључиво за празник Песах, јер ништа квасно не једете, ни хлеб, ни брашно, ништа. Морате да водите рачуна о томе да у току седам дана у Израелу, у дијаспори осам, не смете ништа у поседу да имате квасно, да буде виђено. Али ако имате неку већу количину, брашна и тако даље, зашто бисте то бацили, онда се врши продаја овог брашна, нађете неког комшију, који би био спреман да се откупи", појашњава Асиел.

Након тога се спрема Седер вечера за Песах, где се једе обредна храна која подсећа на тренутак изласка из Египта. Прича се, прича о изласку из Египта и то се зове Хагада или Хагада Шел Песах.  

Догодине у Јерусалиму

И обично најмлађи члан породице поставља питање. По чему се ова ноћ разликује од свих других ноћи? Сваке друге ноћи ми једемо квасно и бесквасно, али ове ноћи једемо само бесквасно итд. 

"Али зашто најмлађи? Да би се најмлађи научио да постави питање. Да не буде као у ауторитарном систему, чути тако је, научио и довиђења. Не, него мораш да научиш да користиш главу, Бог ти је дао ум, има да га користиш, а научићеш тако што ћеш да почнеш да постављаш питања и што ћеш добити одговор. И та вечера се врло често отегне дубоко до ноћи", прича врховни рабин.

Када се заврши вечера, последње што се поједе је управо комад бесквасног хлеба, који симболизује не више ропски рад, него слободу. Након тога се читају захвални псалми, певају се песме, а онда се један део мацеса, бесквасног хлеба, умота у једну тканину и то се сакрије. Најмлађи чланови породице траже то и када пронађу, онда се врши откуп, добијају поклоне.

То је, наглашава Асиел, зато да би се они одржали будним и завршава се са чувеном реченицом: "Догодине у Јерусалиму!".