Усклађивање јулијанског и грегоријанског календара – 11 одсто грађана не би из ината

Да Српска црква не треба да пређе на рачунање времена по грегоријанском календару, сматра четири од десет пунолетних грађана Србије.

Усклађивање календара подржава нешто више од 20 одсто испитаних, резултати су истраживања које је ИПСОС обавио ексклузивно за Јутарњи програм РТС-а. Трећина није размишљала о томе.

Велики број грађана Србије сматра да не треба усклађивати календаре

Међу поборницима става да не треба усклађивати јулијански календар са грегоријанским доминира потреба да се очува традиција, идентитет или пука навика.

"Но, трећина поборника става исказује и дозу ината, национализма и потенцирања српске особености и кроз ово противљење", показује истраживање.

Један од разлога због којих грађани сматрају да не треба ускладити календаре је и – "из ината" – чак једанаест одсто.

Међу заступницима идеје уједначавања календара преовлађује потреба за исказивањем верског заједништава са осталим хришћанским светом али и практични разлози.

И православци и католици славе Ускрс 20. априла

Ускрс ове године пада на исти дан и по јулијанском и по грегоријанском календару.

Свештеник Бошко Савић каже да у разговору о календарима треба раздвојити празновање Ускрса, јулијански и грегоријански календар.

"Празновање Ускрса је установљено 325. године на Никејском сабору. И празновање Васкрса од почетка је правило проблем малоазијске праксе и римске праксе у раној цркви. 155. године свети Поликарп Смирнски из малоазијске Смирне одлази у Рим да би се договорио око празновања Ускрса и договара се та пракса да се Ускрс увек слави у недељу", каже Савић.

Јерес која је у раној цркви славила Ускрс у суботу је осуђена и почиње празновање у недељу, прича свештеник. Објашњава да се због тога Ускрс празнује два пута.

"Имамо годишње празновање Ускрса које се слави као што и сви знамо једном годишње и имамо недељно празновање Ускрса јер свака недеља је мали Ускрс. И управо то недељно празновање Ускрса је оно што нас све хришћане уједињује. И Римокатоличка црква и све православне цркве недељу прослављају као Мали Ускрс", истакао је свештеник.

Поглед Српске цркве на усклађивање календара

Што се тиче Српске цркве и погледа на грегоријански календар, каже да то је питање за Сабор Српске цркве који заседа годишње у мају, али да не може да се дефинише једним актом.

"Постоје литургијска пракса, постоје и богословска питања, самог празновања и усклађивања", објаснио је гост Јутарњег програма свештеник Бошко Савић.

Како каже, то није само астролошко питање јер би у том смислу могао да се помене и Миланковићев календар. Објашњава да је ствар литургијске природе.

"Када говоримо о пракси Румунске цркве, Грчке цркве, ми ту имамо доста сукоба у смислу Грчка црква је прешла на грегоријански календар, Света Гора и даље слави по јулијанском календару. Онда имамо Румунску цркву која прелази на грегоријански календар, један одређени део манастира није тако лако прешао да слави по грегоријанском календару. Касније је то исправљено", каже јереј уз наглашавање да промена може да доведе до одређених потреса у самој цркви.

Да ли грађани знају ког датума пада Ускрс

Тек половина грађана Србије зна тачан датум када се прославља Ускрс међу православним верницима(20.4.), показује истраживање ИПСОС-а.

"Готово трећима испитаника изјављује да не зна тачан датум, док њих 17 одсто даје нетачан или непрецизан одговор (негде у мају или априлу)".

Цело гостовање свештеника Бошка Савића и програмског директора ИПСОС-а Предрага Курчубића на тему усклађивања грегоријанског и јулијанског календара погледајте у видеу на почетку текста...