Шта би нам рекао Тесла – зашто још гори петролејка у Миљковицама

Веровали или не, до мештана малог планинског села Миљковице, на двадесетак километара од Прокупља, до дана данашњег, још нису стигли ни струја ни пут. Због тога су принуђени да живе као у 19. веку, уз осветљење петролејске лампе и без иједног електричног уређаја. Иако је ова тужна и за многе невероватна прича за 21. век, први пут емитована пре скоро месец дана, нажалост, нема никаквог помака у решавању њихових животних промблема. И даље су принуђени да живе као да се у међувремену, у годинама и деценијама, око њих ништа није десило.

Све надлежне институције, почев од Града Прокупља, преко Електродистрибуције, па до заштитника грађана, упорно ћуте, због чега и изостају одговори, које мештани Миљковице жељно ишчекују.

Ако се изузме посета градоначелника Прокупља Мирослава Антовића Миљковици, током које је обавестио мештане да у локалном буџету нема пара за решавање њихових проблема и најављене па отказане посете заштитника грађана Зорана Пашалића, практично се ништа није десило што би значило било какав помак.

Зашто нема пара за светло у Миљковици

РТС сазнаје једино, из Електродистрибуције, да би довођење струје до њихових кућа коштало, ни мање ни више, него близу четири милиона динара и да би толико коштало и сређивање локалних путева.

Тих пара, по свему судећи, нема нигде на видику, нити се било ко до сада јавио да би могао да их обезбеди.

Прича о мештанима Миљковице, који још не могу да осете било које благодети савремене цивилизације, већ су и даље заробљени у времену од пре стотинак година, изазвала је неверицу да нешто овако још постоји у Србији. Да све до сада нико није хтео или није могао да помогне овим породицама, да за почетак добију струју и пут, а онда и све остало, пошто је више него јасно да они никада нису могли, а неће моћи ни сада, сами да то реше.

Живот уз транзистор, петролејку и без пута

"Стиснуто је до краја, што може, може, што не може. Продавнице су четири-пет километара, то све на леђа се мора донесе, нема пута, нема ништа, немаш ког да нађеш, људи и што имају превоз, не могу да дођу по овај пут", жали се Душан Миловановић из Миљковице.

Душан живи са болесном супругом и сином, од минималне пензије. До прошле године чували су стоку, али више нису били у могућности да обезбеде храну.

Најтеже им падају дуге зимске ноћи, уз једину разоноду, транзистор и петролејску лампу.

"Петролеј кад одеш да купиш, чуде се шта ће ти, кад сам му ја после рекао за осветљење, каже не могу да ти верујем. Лампа, али и ту је проблем, једну лампу имам, стакло немаш где да нађеш, немаш где сад стакло да купиш за лампу, ту лампу чувам, пукне стакло, нема више", прича Душан.

Ко треба да чује и види муку мештана Миљковице

Електродистрибуција у Прокупљу је истакла да до њих никада није стигао захтев ниједног физичког лица, за прикључење на електромрежу, коју најпре треба изградити у дужини од једног километра до њихових кућа.

Ту тврдњу су поновили и у најновијем саопштењу, након одговора мештана Миљковице, који су их позвали да имају у виду, да је реч о социјално угроженим породицама и да се коначно изјасне, да ли су сада спремни да сносе вишемилионске трошкове изградње линије или очекују да то финансирају ове породице, које никада нису биле у могућности, а нису ни сада.

Та чињеница и још нерешена дилема је и одбијала породице, како су нам рекли, да поднесу захтев и задовоље форму, без икаквог изгледа да заиста њихов проблем икада буде решен, што је и показало фактичко стање на терену.

Оно у чему су се једино сложили мештани Миљковице и представници Електродистрибуције је чињеница да је услов свих услова, уз обезбеђење финансијских средстава, и санација приступних путева кроз ово село, којим се тренутно могу кретати само трактори и мотокултиватори, на шта мештани указују већ годинама.