Око: Протести у Србији – "генерацијска ствар" оних који ће наследити друштво

Историчар и професор Филозофског факултета у Београду Милош Ковић рекао је да је био на протесту 15. марта пошто као историчар мора да све види својим очима. Истакао је да су два утиска ових протеста.

"Први, то су све млади људи. Ово је генерацијска ствар. Било је и старијих, ја сам био међу најстаријима, било је чак и старијих од мене. То су углавном студенти, можда млади људи који су се тек запослили или траже посао, било је и средњошколаца. То је једно, дефинитивно генерацијска ствар. И друго, симболички, то је потпуно српска прича. Ја сам лично критиковао овај протест негде крајем децембра месеца када сам рекао да не видим Косово, не видим оне теме које јесу релевантне за ово друштво", рекао је Ковић.

Додао је да је ипак дошло до "ферментације" и да су млади људи великим делом национално оријентисани.

"У суботу гледам само српске заставе. Било је чак и застава 'Нема предаје', косовских застава, младе девојке огрнуте српским заставама. Симболички, потпуно српска ствар", навео је Ковић и додао да је било чак и Карађорђевих устаничких застава.

Истакао је, међутим, да у студентским захтевима и њиховим порукама не види Косово, али да види зборове и пленуме, док национални садржај не види.

Ковић је навео да је историја циклична код свих европских нација, али да се за Русију, Аргентину и Србију каже да смо осуђени на понављање историје.

"Што се тиче упоредивости, био сам на пуно тих протеста. Био сам испред Скупштине кад је био Цанкарјев дом. То је било огромно. Био сам на Газиместану '89, огромно", навео је Ковић.

"Студентски протести су огромни, али тек треба да се види шта ће бити у будућности с њима"

Оценио је да у неким тренуцима студентског протеста има карневалске атмосфере, али да се током 15 минута тишине виде озбиљност и пијетет. Додао је да су студентски протести огромни, али да тек треба да се види шта ће бити у будућности с њима.

"Имамо с једне стране студентски протест, с друге стране грађански протест. Са треће стране имамо странке и са четврте имамо власт. Унутар студентског протеста постоје врло хетерогене струје, колико могу да видим гледано са стране. Грађански протест има своју динамику. Ово је '68, али да су грађани изашли напоље, мада не би смели овако грађани масовно да изађу '68. Овакво спајање студентске енергије и грађанске, то нисмо видели. Сами грађани, шта они хоће, мислим да врло јак утицај имају ове телевизије Нова С и Н1, што је одређени идеолошки инпут, који је јасан и врло специфичан, проевропски, прозападни", рекао је Ковић.

Додао је да има и грађанства које је суверенистички оријентисано, као и да су странке ван овога, али да су присутне преко својих људи на одређеним факултетима.

"Имате невладин сектор, Проглас и слично, врло су присутни на Универзитету, не на свим факултетима, али на некима су врло утицајни. Врло је хетерогено. Немамо ни најсјајнији однос између студентског протеста и опозиције. Видимо да студентски протест, бар ови пленуми на којима сам ја био, ја сам то видео својим очима, како они те странке одбијају од себе", навео је Ковић.

"Протест 15. марта био, ако не највећи, онда међу два највећа"

Новинар и публициста Ратко Дмитровић је рекао да је протест одржан 15. марта био, ако не највећи, онда међу два највећа, али да није присуствовао скупу у суботу.

"Немам ја више нерава за то. Последњи велики је 5. октобра. И ја сам ту био у оном другом кругу Ђинђићевог информативног штаба. Више сам радио ван Београда, био сам ту на улици. И рекао сам, након онога што се догодило преко ноћи, када се Пинк након црне табле појавио са програмом, ја сам рекао ово је завршено, ова револуција је прошла. Било ми је јасно куд то иде", рекао је Дмитровић.

Истакао је да сада не зна куда ово иде.

"То је почело из побуда, из емпатије према погинулим људима и ту нико не може реч једну да каже тој деци, тим студентима који су кренули тражећи одговорност, тражећи оставке, тражећи да неко заиста сноси последице за оно што се догодило. Међутим, то је кроз време почело да поприма елементе и социјалног, па је онда био и онај захтев за повећање плата професора, за смањење школарине и онда су се прикључиле одређене социјалне и еснафске групе и све је то легитимно и све је то у реду", оценио је Дмитровић.

Упитан да ли је сагласан са оценом професорке Мирјане Васовић да је реч о побуни привилегованих, Дмитровић је рекао да ово није побуна сиромашних.

"Нисам чуо ту синтагму 'побуна привилегованих', па мислим да би могло да се прихвати да је то тако. При чему понављам, да не бисмо увредили осећања оних заиста младих људи који су изашли да би им било боље, желе друштво које ће они наследити. Ми можемо да причамо шта хоћемо, ми ћемо морати њима то да дамо кад-тад", навео је Дмитровић.

Додао је да сумња да може да се објасни због чега су на улицама баш млади старости између 20 и 35 година, као и да не може да се каже да је крајњи циљ освајање власти, јер није чуо да су рекли да ће они изаћи на изборе са листом.

"Оно што ме је додатно, не забринуло, него заинтригирало што су сви тај дан који су се изјашњавали представљали као 'дан де', тада треба да се догоди нешто велико. То велико у овим околностима, прва асоцијација је смена власти, што није било ни изгледно, они то нису ни тражили. И да ли је ту било 120, 150, 250.000, то је и неважно. Ја нисам сигуран да ће студенти некада још успети да скупе 300.000 људи у Београду као што је то сад", навео је Дмитровић.