Радне суботе, скраћени часови или дужа школска година – шта је најбоље за ђаке

Надокнада пропуштених часова у основним и средњим школама почела је у понедељак. Школе су биле у обавези да план надокнаде доставе до 4. марта, а Драган Филиповић истиче да је већина то и урадила.

Када је реч о основним школама, план је доставило 72 одсто, а од средњих школа у граду Београду 33 одсто.

"Мислим на све оне школе које су у неком режиму рада, изузев појединих гимназија, када је реч о граду Београду, које још нису доставиле план надокнаде, јер још не могу да се организују. Остале школе, значи све основне које су на било који начин биле у обустави, све средње, стручне и остале гимназије су доставиле план надокнаде", наводи начелник Школске управе.

Додаје и да је до 20 школа до данас завршило реализацију плана надокнаде.

"Ми смо у обавези да као просветни саветници погледамо реализацију тог плана и проследимо даље секторима за финансије, односно материјално-финансијском саветнику који ће радити исплату за остатак, односно дела који није био исплаћен са првом платом", објашњава Филиповић.

Шта је најбоље за ђаке

Школе су предложиле неколико опција за надокнаду наставе. Радне суботе, скраћени часови, али са већим бројем часова, седам и осам, али и продужетак школске године.

Начелник истиче да покушавају да испрате шта је то најбоље за децу.

"Ми већ имамо позиве од стране родитеља да деца долазе уморна код куће. Послали смо допис директорима школа и надамо се да је прослеђено и наставницима. Управо се разматра специфичности сваке школе, односно сваког разреда. Ми морамо да размишљамо и о ученицима првог, другог, трећег до осмог разреда, када је реч о основцима. Наравно, од првог до четвртог у оним школама у којима је кренула настава када причамо о средњим школама", указује Филиповић.

Посебно наглашава да је деци потребан период привикавања након наставе у континуитету која је била прекинута. Ђаци не могу одједном да крену и да имају осам или девет часова дневно што је превише оптерећујуће за њих.

"Препорука наставницима је да се окрену планирању наставе ка исходима и оно што је заиста најважније и најбитније до краја школске године, и све своје планове, оперативне месечне и годишње планове, прилагоде тим исходима", наглашава Филиповић.

Полагање пријемних испита

Пробни завршни испит је 25. априла за математику, док ће тест из српског, односно матерњег језика, као и тест из предмета по избору решавати од 22. до 30. априла.

Пријемни испити за специјализована одељења, за ученичке школе, за осмаке су у мају и у календару се није ништа мењало.

"Као школска управа се придржавамо календара васпитно-образовног рада школа и основних и средњих који је усвојен у септембру и измењен у децембру. Очекујемо информацију са високошколских установа када ће бити пријемни, када ће бити упис на факултете. Јер у том моменту ми можемо да размишљамо у правцу да ли за матуранте средњих школа може да се продужи школска година", нагласио је Филиповић.