Литијум - прилика или неприлика за Србију, реч стручњака

Једна од тема на панелу на Копаоник бизнис форуму била је и евентуално рударење литијума у Србији као и предности и мане пројекта Јадар. Док једни сматрају да је корист велика, други су мишљења да ће штета бити непроцењива.

Да ли је литијум за Србију прилика или неприлика. Шта овај пројекат даје, а шта узима питања су која су поделила стручну јавност.

"Не може студија о животној средини да да поуздане податке ако је ради компанија и ако не постоје стандарди. Како ће компанија да процени колико литијума сме да испусти у воду, колико литијума сме да испусти у ваздух. Никако, стандарди не постоје. Хоћемо ли да сачекамо последице па да кажемо упс. Ја мислим да врло отворено треба да размишљамо о томе. Врло отворено и не треба безглаво да идемо у тај пројекат,“ сматра професорка Факултета за физичку хемију у Београду Вера Дондур.

За оне који заговарају ископавање литијума Јадар је прилика која се не пропушта и која Србију враћа на рударску мапу Европе.

"Резултати и испитивање која су направљена у Јадру, нису направљена ни у једном руднику, не само у Србији, вероватно у ширем региону Европе. Тако да су дошли до резултата који показују да могу да имају успешан рудник, а да немају негативан утицај на животну средину и све остало. Тако да ја мислим да је прилика за Србију да се тај рудник отвори и да се практично у првом реду развије тај крај , а потом и цела држава,“ истакао је професор Рударског факултета у Београду Динко Кнежевић.

Како кажу уз унапређење рударства, значајан је и финансијски аспект.

"Директан ефекат овог пројекта је везан за рудну ренту, она је 5 процената од прихода. Приход годишњи је предвиђен око 900 милиона евра . Међутим ту су још и ефекти по основу плата, пореза и то је све везано само за активност рударења. Ако би Србија повезала овај пројекат стратешки са другим развојним приоритетима онда би ту могао да се појави и синергетски ефекат,“ рекао је професор Пословно економског факултета у Београду Драган Ђуричин.

Они који нису наклоњени овом пројекту сматрају да је спорна законска регулатива којом се уз истраживање гарантује право на експлоатацију.

"Због тога, али и укупних предиспозиција које могу да настану услед ризика из овог пројекта и угрожавање водних ресурса што је моја основна преокупација можемо бити у ситуацији да упропастимо оно што нам је најдрагоценије у овој држави за рачун мале користи и добити из оваквих пројеката,“ каже професор Рударско Геолошког факултета у Београду Зоран Стевановић.

Еколошка студија је пресудна за наставак пројекта. Несугласице су углавном по питању ризика. Док једни тврде да не постоји, други кажу да су последице неминовне.