Коцкање и млади – од лаке забаве и радозналости до повлачења у себе и суицида

Стручњаци тврде да је патолошко коцкање међу најбрже растућим менталним болестима у свету.

Ова зависност је у рангу зависности од дрога, а то није само болест појединца већ и читаве његове породице, која трпи различите врсте насиља.

Код младих је у порасту онлајн клађење, што посебно забрињава стручњаке.

Оливера Сбутега Филиповић, психијатар из Специјалне болнице за болести зависности у Београду, каже да млади врло често не знају који су разлози за прибегавање коцкању.

Најчешће то буде радозналост, забава, разлоге повезују са спортом. Разлог је начин да лако дођу до новца.

"Оно што је највише изражено јесте потреба да буду прихваћени у друштву и деца наравно уче по моделу и врло често то виде код куће, у породицама, или виде од вршњака и то буде први сигнал да се крене са таквим видом забаве за њих или лаког доласка до новца”, рекла је докторка.

Зависност од клађења, од коцкања, јесте у рангу зависности од дрога.

Први симптоми

Подвлачи да све зависности имају сличан принцип – жудња и немогућност да се одупре коцки и клађењу. Зависност не утиче само на појединца већ и на породицу и друштво у целини.

"Први симптоми који се могу видети посебно код младих је да се они повлаче из социјалних сфера и окрећу се више, ако говоримо о онлајн клађењу, виртуелном свету и то постаје једина њихова преокупација. Мање се друже, видимо пад у школским и академским постигнућима, окрећу се од породице и повлаче ка том свету”, наводи др Сбутега Филиповић.

Последице по ментално здравље

Докторка каже да су последице по ментално здравље велике.

“Важно је напоменути да се јавља осећај беспомоћности када се изгуби контрола и да ствари не могу бити решене. У складу с тим могу се јавити различити симптоми из анксиозно-депресивног спектра, а оно што је најопасније је суицид који је повећан код особа које имају развијен проблем са коцкањем и клађењем”, додаје.

Млади, упоредо с коцком, врло често прибегавају психоактивним супстанцама, кокаину, посебно марихуани, али и алкохолу.

“Тако да врло често ту имамо комбиновану зависност, поред клађења и злоупотребу психоактивних супстанци“, каже Сбутега Филиповић.

Шта је окидач да родитељи доведу децу

Према њеним речима, када млади почну да троше веће суме новца у кладионици, најбољи је показатељ да су ствари измакле контроли.

“Оно што бисмо више волели је да особе могу да примете када из забаве и разоноде пређу у ризичне обрасце коцкања и клађења. Шта то значи? Значи да више времена проводе у коцкарници, да троше више новца, да можда позајмљују – да се јаве док се још не развије пуни облик зависности, јер су тада, наравно, и наше терапијске могућности много веће”, објашњава докторка.

Каже да се у последње време родитељи јављају док се болест код младих још није развила и да је зато важно причати о овој теми, нагласити да је лечење неопходно и да могу да се посаветују и много раније.

Лака доступност кладионица

Докторка Сбутега Филиповић каже да се деца сналазе на разне начине.

"Свакако велика доступност кладионице и коцкарнице јесте фактор ризик. Што се тиче онлајн клађења, ви више не морате просто ни да дођете у објекте за коцкање и клађење. Они су дигитално писмени, они живе у ери комуникације. Што се тиче нас као друштва, ипак морамо да ставимо акценат, с обзиром на то да је коцкање илегална радња до 18. године, а наши млади ипак налазе начине како да се коцкају и кладе – да је одговорност и на нама”, напомиње гошћа Јутарњег програма.

Млади врло често питају старије особе испред кладионица и коцкарница да им уплате прве тикете, потом родитеље, тако да постоји могућност да они уђу у свет клађења и пре 18. године, иако није дозвољено, указује докторка.

Јавне личности које рекламирају клађење и коцкање као идоли

Докторка Сбутега Филиповић каже да су јавне личности идоли и узор деци која се коцкају, до младих ће пре доћи реч њихових идола са реклама него реч лекара из специјалне болнице.

Говорећи о законима и рекламирању, каже да је врло важна њихова контрола и сматра да би коначно требало да више поведемо рачуна о оглашавању у медијима.

"Јер средњошколци, адолесценти, информације добијају највише из медија и од својих вршњака, а најмање од куће и из школе, што је свакако нешто што је погрешно и што би требало да се промени", закључила је др Оливера Сбутега Филиповић.