Дебата о српском литијуму у Европском парламенту

Има ли решења за литијумску дилему у Србији? То је била тема дебате у Европском парламенту, уз пројекцију филма "Не у мојој земљи -литијумска дилема у Србији" белгијског аутора Петера Тома Јонеса, директора Института за одрживе метале и минерале Универзитета у Лувену.

Филм се бави проблемом експлоатације литијума у долини Јадра у Србији и великим отпорима који овај пројекат изазива. Домаћини дебате су европска посланица из редова немачких демохришћана Хилдегард Бентеле, потпредседница одбора за развој ЕП и Иван Веругстрат, белгијски посланик из редова либерала и потпредседник одбора за индустрију, истраживање и енергију.

Али, пре него што је дебата почела, изазвала је оштре критике и протест испред Европског парламента.

Више српских и међународних еколошких организација позвало је на протест, тврдећи да је филм "пропаганда" у којој се селективно и погрешно приказују опоненти пројекта Јадар.

Владимир Матковић, сарадник Института економских наука, каже да су активисти против пројекта Јадар представљени као назадни и про-руски елементи, и наводи да филм има могуће финансијске везе са компанијом "Рио Тинто".

"Не само да филм приказује активисте као сујеверне већ и научнике као људе без легитимитета. Упадљиво је одсуство научних гласова у филму. Ово је нека нова врста идеологије која ће представити нас као назадне људе, која ће се пуштати европарламентарцима и људима који одлучују о додатним финансијама", каже Матковић.

Карола Ракете, посланик групе Левица у ЕП такође је критиковала оно што је назвала "ширењем пропаганде" у Европском парламенту.

"Добила сам много порука од људи из Србије који су врло незадовољни тиме како су представљени у филму, као и да су финансирани од стране Русије. Сигурна сам да то није тачно и да нису никакви плаћени агенти", изјавила је Ракете.

У дебати након пројекције, аутор филма је одбио оптужбе о пропаганди. Каже да је као научник желео да разуме због чега највеће налазиште литијума у Европи изазива толико протеста, с обзиром да, како каже, може да буде највећи извор директних страних инвестиција и омогући да Србија буде део технолошке и еколошке револуције.

"Протести долазе са свих страна, чак и оних међусобно супротстављених. Пољопривредници, научници, про-руски националисти, еколози, сви су против. Јасно је да није реч само о науци и технологији литијума, већ о политичкој борби и недостатку поверења у власти да могу да спроведу и надгледају пројекат на одговарајући начин. Нисам сигуран где је излаз из ове ситуације. Разлике су тако дубоке да дијалог делује скоро немогућ", каже Петер Том Џонс.

Маријанте Бабић, директорка компаније "Рио Сава" је у дебати истакла да је пројекат Јадар велика шанса да се Србија позиционира у центар еколошке, зелене транзиције на европском и светском нивоу.

"Оно на чему инсистирамо је да разговарамо на основу чињеница, да престанемо са ширењем дезинформација, не само у вези са пројектом Јадар, него са било којим пројектом у Србији. У том смислу поздрављамо ову дебату и позивам све да се информишу о пројекту Јадар", рекла је Бабићева.

Протест активиста покрета "Не дамо Јадар"

Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије позвао је формирање заједничког независног тела Србије и ЕУ које би надгледало спровођење пројекта.

"Хајде да видимо да ли постоји могућност да се заједно са свим деловима Европске комисије који су за то задужени и Европског парламента направи заједничка радна група (task force) која ће надгледати све што се дешава и процес водити тако да увек знамо каква је технологија и да ли су испуњени стандарди у складу са европским индустријским и еколошким регулативама", рекао је Чадеж.

Догађају у Европском парламенту присуствовали су Златко Кекановић и други активисти покрета "Не дамо Јадар" који су на крају дебате развили транспаренте и протестовали јер нису добили реч, са образложењем да је истекло време за расправу.

четвртак, 06. фебруар 2025.
5° C

Коментари

Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса
Ruzmarin
Рузмарин – биљни еликсир младости, чува наше памћење и отклања болове